Bogoslovlje

цију. А опортунистичка политика oiKovopuac, са својом традицијом у правду слабљења и мењања традиционалних правила живота и уређења у примени на изменљиве услове времена, сама собой укључује зачетке слободнијег развића црквеног живота; али с друге стране она, без успоравања политиком aKpißeiaq, садржи опасност да у пракси пређе у политику произвољности и моралне немоћи (чије смо примере видели у Византији) 1 и да живот цркве претвори у игру промещьивог времена. На тај начин, ради праве користи потребна je разумна и целисходна хармонија и једне и друге. Разумна тактика се састоји у томе, вели преп. Теодор Студит, да се с једне стране не би некако одбацило неко наређење, а с друге не ићи у крајност у његовој примени, и не причињавати штету најважнијему, када се може учинити мали привремени и разуман уступак, да би се лакше достигао циљ. .. ,“ 2 . Аза такву хармонију треба се марљиво снаћи: где je применљива само и једина äKplßeia tcrv ko,vövcoa, а где се може допустити oiKOvop-ia ro-v ko.vôvcov, y последњем случају- где су границе прве, а где друге, аза то треба одредити критеријум који би регулисао њихову примену. Без тога he увек избијати спорови у појединим случајевима њихове примене и чак у решавању општега питања о степену обавезности црквених правила, као што су се дешавали слични спорови у историји цркве; биће неизбежан субјективизам у суђењу, као што ће бити неизбежне и крајности у примењивању једне или друге политике, као што je бивало у прошлој историји Византије, при чему ће свако од завађених страна сматрати себе у праву, и неће бити увек могуће објективно судити која je од тих гледишта канонског права правије у спору 3 .

1 Није преп. Теодор Студит без основа говорио о својим противницнма економистима, да они располажу свештеним правилима по своме нахођењу и као господари слугяма и робовима. Epist. !, 34 Migne gr. s. XCIX, 1023; cp. epist. I, 48 col. 1070—1076 и др , ' y руском прев. П, (1908 г.) 270, 298.

2 Epist. I, 24 ibid. col. 984, y руском прев. I, 182—183.(1887 г.)

3 Није чудо што су се многи византијски писци, говорећи о спору акривиста и економиста за време пагријараха Тарасија н Никифора, или клонили од давања свог суда о томе која je од двеју страна у праву, или су се у своме суду издвајалн, налазеЬи да су обе стране у праву, Види Vitae Theodor! Stud. А, п, 26, 47; В. п, 18, 26 Migne gr. s, ХГЈХ, 144, 157—160; 257, 268 -269, у руском прев, 1007—8 г. Твор. ©од. Студ, 1907 1907 г. Спб, 1, 18—18, 26 27, 80, 85—86; Vita С. п. 26. 47 у прилогу моме делу Пр. вод.

263

Црквена политика ригористична