Bogoslovlje

Прва редакција je постала, по г. Љуби Стојановићу, између 1236 и 1243 године, и то у области будимаљске епископије; друга између 1284 и 1290 у области дабарске епископије; трећа у почетку XV века, У чланцима прве редакције узвикује се „в-Ьчнаьа паметь“ Симеону (Немањи), Анастасији (жени Немањином), Стевану Првовенчаном, Св. Сави, а кличе се „многа л-Ьта“ Краљу Радославу, Краљу Владиславу, архиепископу Арсенију, другоме епископу будимаљскоме Калинину. Због тога што се Сава помиње као мртав (t 1236), а Урош ! не помиње се као краљ, прва редакдија je постала у време, које je одредио г. Љуба Стојановић. За другу редакдију ми бисмо ограничили време постанка са 1286 и 1292 годином, јер тада стоји на челу српске цркве архијеписком Јаков 1 , коме се овде узвикује „многа л'Ьта“, и тада су сви живи који се спомињу као живи (Стеван Урош И, краљица Ана и њена два детета 2 ; архијепископ Јаков; Краљица Зелена и гьена два детета 3 ; „господин“ 4 Стефан, Кателина и њена деда; дабарски епископ Исаије) и сви мртви који се спомињу као мртви (Симеон и Анастасија; Стефан Првовенчани и Краљица Ана; Сава; Стефан Урош Монах Симеон и Краљица Ана 5 ; архиепископ Арсеније; краљ Радослав монах Лован, краљица Ана и њена деда 6 ; краљ ' Владислав). Овој редакцији припадају и поменици, међу којима, као што смо већ рекли, налази се и поменик будимаљских епископа. Поред података за црквену историју, у Зборнику се налази и нетто података за политичку историју. Неке од њих ми смо већ у белешкама испод текста подвукли и прокоментарисали. Оставили смо

1 Љ. Сшојановпк, Житија краљева и архиепископа српских. Глас 106, 1923, 109.

2 једно je можда доцнији краљ Стефан Дечански. A. Ивпћ, Родословие таблице, 1923 2 , бр. 2.

3 Оно вероватно нису Драгутин и Милутин; њима се већ узвикује „многа лГта“. Биће да су то женска деиа Јеленина. Лик Брнче, кГери Уроша I налази се у лози Немањића Латријзршије Пећске и манастира Дечана; Dr. V. R. Petković; „Loza Nemanjića' u starom živopisu srpskom. Narodna Starina, br. 5.

4 Стефан Драгутин светостефанску Хрисовуљу потврђује као „прФжде бывши крал*. Сиоменпк 4, 10.

ь Можда прва жена Уроша !. За краљиду Јелену Јпречек не зна, да ли je била прва, друга или трећа жена Урошева. Историја С ба I, 233.

в За њих се иначе ништа не зна, Ваљда су помрла као сасвим мала.

267

Будимаљски епископи