Bogoslovlje

изуче по категоријама људског мишљења, т. ј. с тачке гледишта истинитости, могућности, неопходности, узрочности и т.д. На тај начин схоластика je постепено дошла до убеђења да у области вере нема тајне или чега било таквог што би превазилазило силе људског разума. И на то] основи je се појавила код схоластика много различних праваца и школа са својим теологуменама, школским и богословским мишљењима. Одавде већ није било далеко доћи по практичног закључка да виша црквена власт, у личности римског папе, може да присвоји себи право да приватна богословска мишљења и гледишта уздиже на степей догмата, што je доцније и учињено. Даљи развитак еволуционистичке теорије, у примени на Божанско Откривење, вршен je под утидајем философије, нарочито под утицајем Лесинга, Круга, Шлајермахера и Хегела. Једна од последица оваквог утицаја философије па латинску догматику била je идеја, примљења у латинској догматиди, о разграничавашу у Хришћанству оног што je битно и основно од оног што je случајно и мање важно. Са нарочитом одлучношћи изразио je ову лшсао познати философ Хегел. Он гледа на Хришћанство као на један од битних стадијума у процесу самооткривења апсолутне идеје. Ова последња je први пут уништила провалију између ограниченог и неоеограниченог учењем о оваплођењу Сина Божјег. Тој идеји истоветности божанског и човечанског Хегел и придаје карактер неизмењиве суштине Хришћанства; све остало у Хришћанству он сматра случајном његовом формом, спољним привременим омотачем који може бити измењен 1 . На овој историјској основи и створења je теорија т. зв. догматске еволуције Цркве, или теорија еволуције догме. Један од првих идеолога ове теорије био je Њуман (f 1892). После свог прелаза из англиканства у римо-католицизам он je, 1845. г., штампао књигу под насловом „Покушај еволуције Хришћанског учења“. У овој књизи он je потпуно и јасно изложио теорију еволуције догме. По његовом мишљењу, у Цркви не може бити догмата кад неизменљиве истине. Еволуција догме додирује представљање, показивање догмата, то што може бити различито, пропорционално сили и енергији душе мислиоца.

1 А. Гусевъ, Ложныя возврЪшя по вопросу объ усовершаемости Христlанства‘ („Православное обозр-Ьше", 1878. г. т. I, стр. 545—555).

209

Догматика и наука