Bogoslovlje

КЊИЖЕВНОСТ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Др. Радивој A. Јосић, Хришћанска Религија и песимизам, Београд, 1925.

У овој озбиљној и научној богословској расправи, великој пуних пет штампаних табака, писац расправља о веома важном * проблему односа хришћанске религије према песимизму. Писац добро познаје важније предходне радове наше и стране у овој области богословске науке, а исто тако добро познаје философију песимизма, Будину, Шопенхауерову и Харманову, као и филозофију оптимизма Лајбница, Штрауса и других. Пошто je кратко али добро изложио стари песимизам, индијскрг и грчки, као и новији песимизам Шопенхауеров и Хартманов, писан, врло успешним и самосталним аргументима доказује да хришћанска религија није песимизам него, напротив, разумни, умерени или релативни оптимизам. Цитатима из Св. Писма и списа дрквених отаца доказује аутор да су истинита религија и песимизам две супротности. „Индијски, антички и европски песимизам су рођена браћа и ако су савршено независно један од другога постали. Једна и иста их je мати родила; а она -се зове: атеистичка филозофија“ (14). То не важи само за песимисте, него постоји и један „читав низ оптимиста, који с поверењем гледају на овај чулни свет и живот у њем}у пред чијим je очима нарочито перспектива будућности ружичаста, но који исто тако као и песимисти тврде, да je хришћанска религија песимизам“. Аутор тврди да je „без изузетка оптимизам свију оних, који нападају хришћанску религију као песимизам, заснован на атеистичкоматеријалистичкој филозофији“ (28). „А типични представник оваквог оптимизма je Давид Штраус Четврти одељак, „ принципи хрншћанске религије и метафизички (теоријски) песимизам (32), највећи одељак у овој жњизи у којој има седам одељака, иначе приближио подјед-