Bogoslovlje

треба веровати, ко]а ни у чему не отступа од црквеног и апостолског предања“ 1 ). Викентије Лерински овако у свом нама већ познатом commonitorium-y дефинише откровење или предање које служи за извор догмата: „То je оно што ти je поверено, а не оно што си ти пронашао, ошо што си ти примио, а не оно што си ти измислио: дело не ума већ учења, не приватна својина већ општег предања, дело које je до тебе дошло, а ниси га ти открио, у односу према коме ти треба да будеш не проналазач већ чувар, не оснивач већ следбеник, не вођ већ вођени“ 2 ). Св. Јован Златоусти у свом тумачењу познатих речи св. ап. Павла у покланици Галатима о немогућности другог јеванђеља, осим онога које су апостоли проповедали 3 ), признаје потпуну неизменљивост откровења, говорећи: „Речима: „друкчије него што смо ми јављзли“ апостол означава не само оно што je супротно, него и оно што je различите, несагласно са духом јеванђеља, у опште не оно што им je предато од лица Божија. Није рекао: ако што противно буду јављали или све извртали; но'ако и нешто мало важно буду јављали несагласно са оням што смо ми јављали, или ма шта променили у проповеди, да буду анатема“. 1 ) Римски папа Агатон je наређивао својим легатима које je слао на шести васељенски сабор (680 г.) да „vera fides immutari non poterit; пес aliter nunc, aliter postmodum. paedicari“, то јест, истинита вера се не може изменити и не може се проповедали у почетку овако, а после онако, пошто je то својствено само ономе што у своме основу нема истине“ 0 ). Потпуно сагласно са таквим веровањем Христове Цркве у доба васељенских сабора и Неточна Православна Црква од времена одељења западног хришћанства од гье па до данас строго се придржава убефења да она не може мењати догмате путем додавања у њима или одузимати од i-ьих ма чега. Тако су источни патријарси у својој „Посланици о православној вери“, упућеној руском св. Синоду 1723 г., писали следеће: „Наши догмати и учење наше источие цркве су још у старини испи-

г) De principiis lib. l.Praefat. п. 2. Migne Patr. С, C, gr. s. t. XI. col. 116.

2 J Commonitorium primum, cap. XXII, Migne, Patr. С. C. Ser. lat. I. L, col. 667.

3 ) 1 гл. ел. 8.

4 ) Migne. Patrol. Curs. compl. gr. ser. t. LXI p. 624.

5 ) Coli. Concil. amplissima, Mansi t. XI. (Paris 1301.) S. 294.

317

Догматика и Наука