Bogoslovlje

нили не салю по истинама које се у њима садрже, у којима су видели „мисли ума Божјег", већ и по салю] њиховој форлш, по начини њиховог изражавања, које je било одјек свеопштег веровања и сазнања васељенске цркве. Ето баш у таквшч люллентилш и баш у таквшч условпма je и било люгуке пројављивање људског догматског тваралаштва, које нео - хришћаншма изгледа као ново откровеше. Тако да je било, нпр,, са доглштскшч термином „орообаюс“, који изражава истину једносушносги Сина Божјег са Богол! Оделл, и који je унесен у силшол вере на прволл васељенсколл сабору. Та] терлшн соболе представља утврђенп извод васељенског хришканског улш из откривеног учења о Божансколл достојанству Сина Божјег. Њиме се истовреллено утврђује како стварна разлика изллеђу Оца и Сина, тако и њихово суштаствено јединство, а не салю њихова сличност и једнакост, лш она била и најблискија и најпотпунија. 1 ) Ипак би било погрешно лшслити да je Црква Христова до првог васељенског сабора живела без истине и веровања у „једносушног“ (opoouffiov) Сина Божјег. Још и салл Христос Спаситељ je у беседи са јудејилш рекао: „’Еуш каl 6 Натур ex ecpev“ 2 ), чиме je изразио истину, или догмат о једносушостн Сина Божјег са Одели На та] начин су оци првог васељенског сабора салю форллулисали доплат, који je предао Салл Снн Божји. Они су нашли и употребили баш такав трелшн, који je не салю потпуно изражавао допчатичко веровање васељенске Цркве, век je и одлучно одбацивао учење аријанаца о Сину Божјел! као твари, и субординастичке идеје следбеника Оригена, који je ипак знао и употребљавао термин „броогоюс“ 3 ). У тол! слшслу je заиста неопходно признати доплатичко развике. Оно се може садржати салю у пролюни форлш нашега познаша доглшта. Развике као пролюна пада не на сами догмат, који јесте и увек ке остати салю веровање факта откровења, век на форл!у или начин тога изражаја. Развике доглшта бива само у нашел! сазнању, чему доприноси Црква. У почетку je допчат прилшн као савршено религиозна истина, која се јавља само као факат вере, а не као предл!ет богословское разлшшљања.

1) Види мишљење проф. С П. Зарина у истпм запискама стр. 437—439

2) Job. X. 30.

3 ) Migne Сиг, rompt. Patrol. gr. ser. t. XIII cnl. 309.

324

„Богословље“