Bogoslovlje

тословског значаја, срећу се и такве које су истински дивне и поетичне. Али, наравне, и најчистије и најверније лшели, способне да пробуде у души људској високо религиозно осећање и расположение, не могу се признати за догматичке пошто немају основа у Божанском Откровењу ни признања васељенске Цркве, што сачиньава суштатвене ознаке догматичке истине. Као што видимо, псевдо - догматизам у ствари нема никакве везе са истинском Христовом Црквом. Последња нема савршено никакие кривице ни одговорности за ньега. Сасвим неправедно окривљују хришћанску Цркау за излишни, крајњи и понекад сасвам ружан догматизам који измишљују људи па чак и појеИина друштва, која се понекад називају ЦрквамаАли све то ништа не говори против истинског догматизма. Као што истовремено са светлошћу постоје сенке и тама, тако и упоредо са истинским догматизмом могу постојати разнолике пројаве псевдо - догматизма. Истински догматизам je неопходан у Христово] Цркви. Он се састоји у правилном, непрекндном и постепеном усавршавању и унапрефивању човечјег познања апсолутних, неизменљивих истина Божјег разума —догмата. По нашем мишљењу, најбоље објашњење суштине онога процеса који се назива догматичким развићем Цркве да]е Викентије Лерински. Ево како он представља тај процес; „Нека узрастају и у највишем степену нвпредују по годинама и вековима: разумевање, знање, мудросг, како појединце тако и свих; како једнога човека, тако и деле Цркве, али само на свој начин, то јест, у једном и истом учењу, у једном и истом смислу, у једном и истом схватању... Законима напретка треба да еледује и ученье хришћанске религије. То ј ест, нека се оно са годинама учвршћује, са временем проширује, са вековима узвишава; али у томе оно треба да остане неповрефено и неискварено... Јер украшавати, усавршавати догмате у току времена, дозвољено je; али мењати и кварити их није дозвољено. А нека их тумаче, појашњавају, тачније дефинишу: то je допуштено; но њихова пуноћа, целина, особина треба да остану непроменљиви: то je неопходно... Црква Христова je штедљива и опрезна чуварица догмата који су јој поверени на чуваша; никад ништа у њима не меньа, ништа од њих не одузима, ништа им не додаје, своје не губи, туфе не присваја, но се са највећом бригом

331

Догматика и Наука