Bogoslovlje

РЕЛИГИЈА И ОБРАЗОВАЊЕ КАРАКТЕРА ПСИХОЛОШКА ИСПИТИВАЊА И ПЕДАГОШКИ ПРЕДЛОЗИ Ф. В. ФEРСТЕРА.

Под овим насловом нздао је крајем прошле године познати немачки педагог и моралиста Ф. В. Ферстер своје не салю најновије, већ и најбоље и најважније дело. Он je још од 1910 године, у разним својим списима, почео истицати неопходност религије за васпитање, али сви ти његови радови остали су само као прилози, као претходне студије за доцнију систематску обраду једне научне религиске педагогике. Стога се ово најновије Ферстерово дело јавља како он сам каже у предговору (стр. 5) као „неопходан и од дужег времена планирани закључак његовог досадањег педагошког рада“; јавља ce као плод целокупног његовог живота и свих његових научних студи] а. Напојен још у младости погрешним мислима, да je са напретком и ширењем научнога сазнања моћ религије престала за Живот, Ф. В. Ферстер био je према сопственом признању у почетку свога јавнога рада „подложан свима илузијама нерелигиске педагогике“ (стр. 12). Он je у Цириху и Луцерну (Швајцарска), на својим етичким курсевима за дечаке и девојчице, покушавао пуних осам година, да на пракси изведе своја теориска убеђења; покушавао je да дође до правилнога сазнања људске природе иосновног васпитања без религије, али без успеха. Уколико се више удубљивао у решавање проблема унутрашњег човека; уколико je више посматрао самога себе, долазио je све више до сазнања, да je у страшној заблуди. И баш то унутрашње искуство и посматрагье живота открили су му, да се „право сазнање људске природе“ и право „васпитање људске воље палазе само у хришћанској религији“. Ф. В. Ферстер почео je стога да се удаљује од свога првобитног гледишта и да се поступно приближава хришћанској религији, док напослетку није и сасвим стао на ортодоксно гледиште позитивное хришћанства, Са тога становишта он je дао већ неколико списа; са тога становишта долазе и ова његова психолошка испитиваша и педагошки предлози за образование карактера на темељу религије. У обради овога проблема: „Религија и образовање карактера“, Ф. В. Ферстер не полази од „научне“, a још мање од лабораториске и анкетне психологије, чији je захтев на иазив стварне психологнје по његовом мишљењу проста обмана

349

Религи ja и образовање карактера