Bogoslovlje

Што се тиче самог начина на који ce обрађују ове проповеди, ми и ту не налазимо ничегэ новог чега не би било код поменутих руских проповедника. Пре света, употребљује се често Стари Завет; њиме се објашњава предмет (на Нову Годину, 1799; на св. Николу), или примерима из Ст. Завета илуструје и доказује мисао (на Духове, 1802), или врше поређења (Взведение, 1798). Ти примери су уошпте чешћи и често добро употребляй; Јеврејски народ уопште, Ниневљани, Датан и Авирон, Мојсеј и Арон, Немија, пророци и др. Затим се употребљују примери из живота и историје 1803, Благовести, 1791), из Јеванћеља (Нова Година, 1799), које се понекад и парафразира (Ваведење, 1798). Из Јеванђеља се често позајмљују и понеки реторички облици. Тако се позајмљују отуда и готове лепе слике поређења и аналогије (на св. Николу, 1804), као што се метафоре позајмљују из Ст. Завета. Ако напоменемо још да се у овим проповедима објашњење врши често питањима, или директним обраћањем (на Духове, 1802 и др.), начин који, добро употребљен, није без ефекта, ми ћемо имати, у главном, слику конструкције ових проповеди.

V. Стеван урошевнћ je за своје време био цењен као проповедник. Он проповеда у неколико махова у присуству Митрополита Мојсеја Путника и Митрополита Стратимировића (нотирано на крају неколико проповеди); његове проповеди употребљују други свештеници (нотирано неколнко случаја као што je: RdcÏAÏw БончЗ 5. пропов. додо. (на проп. од 29-Хll 1792); могу се о њему наћи најлепши одзиви као што je одзив Петра Руњанина који за њега каже да je „у учителству велико искуство имао“ 1 ). Но проповеди Стевана Урошевића нису без значаја и сада, за историју нашег проповедништва. Оне нам преносе, као што поменусмо, један утицај, и то добар утицај: и са стране

i) Н. Радојчић, Аутобиографија Петра Руњанина, С. Карловци, 1914. стр. 27 —2B.

366

„Богословље“