Bogoslovlje

КЊИЖЕВНОСТ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Свящ. J. Бускэ, Греческт расколъ. Съ иредисловlемь епископа Альфреда Бодрпляра, члена Французской Академш и: ректора Парижского Католического Института. Переводъ съ французского Б. Н. Костылева u П. П. Ганскаго. Парижъ 1925. стр. VI -J- 176. К шита представља зборник предавања недавно умрлог католичког свештеника Јосифа Буске. Он je био проректор париског католичког Института. Он je у својој средини цењен као истакнут зналац грчког језика, грчке литературе и историје у опште. Пред крај свога живота он je као предмет својихспецијалних студија изабрао језик и литературу хришћанске Грчке. После путовања на грчки Исток он je нарочиту пажњу усредсредио на питање о деоби хришћанскога света на две половине; источну и западну. То пнтање je он изабрао за предмет својих предавања на катедри апологетике у поменутом париском Католичкой Институту. Не сасвнм завршен течај његових предавања о томе питању прегледали су оци из братства Вазнесења (Асумпционисти) у Цариграду. После тога je књига одштампана 1913 г. на француском језику под заглављем: „Јединство Цркве и грчки раскол“. Штампање књиге je, на тај начин, пало у време завршавања балканских ратова. Тада су се, по речима издавача књиге,. епископа А. Бодрилара, „пред турском империјоми балканским народима откривале нове историјске перспективе и религијска питања су у тим земљама добијала исти такав значај, као и политичка питања.“ Очигледно je да je књига која je, бајаги, служила као руководство за ток свих задаћа које су се тада појавиле и указивала на начин њиховог решења, била намењена развијању римокатоличке пропаганде мефу балканским православним народима. Међутим у току оних десет година, које су прошле од врелlена издања француског текста кньиге, одиграли су се догађаји, који су са собом донели у целом свету још веће потресе од оних који су следовали балканским ратовима. За то време су се сви хришћански народи могли уверити у истинитост опомена које je још римски папа Пије IX чинио у нарочитом додатку својој енциклики од 8 децембра 1864 године: „Quanta cura“,, која je позната под именем; „Syllabus“. У овом последнем

368

„Богословље“