Bogoslovlje

стантина Великог, и частољубиви цариградски епископи, почевши од Јевсевија, који je био прво никомидијски па онда постао цариградски епископ. Као такве „удаљене“ узроке грчкога раскола писац сматра баш канонске одредбе трећег сабора (у Ефесу 431 г., трећи канон) и четвртог (у Халкидону 451 г., 28 његов канон). Оба ова сабора су васељенски (чак и по признању саме римокатоличке цркве), а ове њихове одлуке се тичу изједначења цариградског епископа са епископом римским у духовном односу, остављајући римском епископу само преимућство частијпрвенства. У другој глава (стр. 29—47) се опис-ује историја даљега развића „византијске болести“ т. ј. раскола, од времена халкидонског сабора до IX века, када je цариградски епископ, који je сматрао себе за равное римском епископу, постао глава грчког хришћанског истока, присвајајући себи титулу васельенског патријарха. У ïapehoj глава (стр. 48—76) излаже се историја живота и рада цариградског патријарха Фотија, који je, по речима писца књиге, на земљишту богословских спорова створио затегнуте односе првенствено између највиших јерараха источне и западне хришћанске цркве. У четвртој глава (стр. 77 —92) прича се о томе како je један од наследника Фотијевих на цариградској столици, патриарх Михаиле Керуларнје, истакао у први ред дисцнплинска и обредна питања, још више подвукао разлику између хришћанског истока и запада, разневши je помоћу монаха у широке масе народа. У пето/' глава (стр. 93—119) описује се продужење „византијске болести“ у време од XI —XV века, или у периоду крсташких ратова, лионске и флорентинске уније до турског освојења Цариграда 29 маја 1453 године. Шеста глава { стр. 120—148) садржн покушај расправљања историјских оптужби противу римских папа, који су, тобож, својим частољубљем, оштрином и грубошћу опхођења и нетрпељивошћу изазвали расцеп између грчко-православног истока и римско-католичког запада. Најзаз, седма глава (стр. 149 -173) даје општи преглед стања и живота источно-православне цркве од XV века па до наших дана. Такав je општим потезима садржај књпге о. Буске. Ра-

370

„Богословље