Bogoslovlje

зети лашпне као псе. Наши заштитници Христа су требали уперити свој мач противу неверних, а место тога они су их обојили хришћанском крвљу. Они нису поштедели ни духовно звање, ни узраст, ни пол. Они су вршили прељубе и крвосмешење под отвореним небом. Мајке породица, девојке па чак и оне које су себе посветиле Богу они су предали дивљој грубости војника. Не само то. Њима je било мало што су овладали државним ризницама и ошьачкали приватна лица, богата и сиромашна. Они су се још дрзнули на црквене ризнице и, што je још важније, на њену непокретну имовину. Могло се видети како су они свлачили са престола сребрне покриваче, цепали их на мале делове и свађали се међу собом при њиховој деоби, разбијали свештене дарохранилнице, односили иконе, крстове и мошти“' Историк АхилЛукари, којим се писац служи, наводећи то писмо, са своје стране му додаје следеће: „Нн сами Грци, објављујући свету пљачку који су извршили љихови победители, не бн могли саставитн тежу тужбу противу њнх. . У томе делу писма Петру Пздовском папа je дао израза негодовашу друштвене савести и свои силином увређеног осећања je исказао не само своје сопствене прекоре, него и прекоре јавнога мњења“ (стр. 142 —243). Извадак који ми цитирамо из писма папе Инокентија 111 писац наводи као свој одговор на историјско оптуживанье папе због одговорности за све оно што су крсташи учинили после заузиманьа Цариграда 1204. године. Он то оптуживање назива клеветничким испадом и лакомисленим испадом (стр. 143). Он тиме хоће да каже да и ако су крсташи вршили преступе, папа у њима ни најмање није учествовао, него их je чак, напротив, строго осуђивао. Међутим малко пре тога писац књиге, покоравајући се сили историјских докумената, можда ни сам не примећујући, придружио се тужиоцима папе Инокентија 111, говорећи буквално следеће: „Наравно, доцније, када je већ било завршено освајање Цариграда и када je латинска империја почела фактички егзистирати. папа (Инокентије III) je се старею да из тога стала извуче највећу корист за цркву. Он je чак покушавао да делимично оправдава крсташе пред њнховим непријашељима. Тако : у своме писму никејскоме цару Теодору Ласкарису папа, ма да не налази оправдања за злоупотребе које су починили крсташи, објашњава њихово понашање и сматра да без обзира на њихове поступке, треба признати

375

Оцене и прикази