Bogoslovlje

епископа и Краљичинпх саветнпка »да би се цео овај спор завршио хрпшћанским пзмирењем, а не грубим цепањем«. Швајцарски реформатор!! су одмах попели да се саветују π измењују погледе о пптањима ко ja су им упућивали пријатељп из Енглеске. Њпхова узајамна преппска доказује да су стално и будно пратплп ток догађаја у Енглеској. Беза je писао Булингеру признавајућп да je циљ нонконформиста »најодличнији«. »Папство никад ни je укпдано у тој земљп, него je само пренесено на суверена, и да се сада не тежи ничему другом до постепеном васпостављању онога што je у извесној мери било измењено«. Безпно писмо je, готово, једно поређење реформе у Енглеској са реформом у Женевп. Дриродно je што je нашао да join много шта у Енглеској треба пскоренити или потпунпје нзменпти. Нарочито je био незадовољан задржавањем епископалног система црквене управе и положајем који у њему пмају свештеницн. «Место законито постављених пресвитера, имају своје декане, канцеларе и архиђаконе». »А како су мало одмакли од закона о целибату, када им je забрањено да се жене без пзричног краљичпног допуштења и без приставка господина епископа и неке двојице судија Р« 1 Гвалтеров одговор Бези je умеренији, jep je мислио да »свештеници, којп су на парохији, треба да врше дужности уз известан пристојан и скроман протест, чекајући одлуку парламента. А-у случају да се озаконп штогод противно истини и чистоти религпје, треба радије све да претрпе, него да пристану на безбожие одлуке других.« 2 Булингер и Гвалтер су писали графу, Бадфорду, члану краљевског савета, у корист нонконформиста, молећи га »да истраје у одбрани цркве ... и пред Њеним узвишеним Величанством и пред племством у парламенту, да не одбије своју заштиту »оној побожној браћи«, која су руковођена жарком ревношћу, једино у циљу да се црква очисти од отпадака папизма«. 3 Пишући епископу Лондонском Гриндалу, Беза je саветовао да Енглеска и Шкотска приђу Циришком (Confessio Tigurina) или тек објављеном Швајцарском Исповедању Вере (Confessio Helvetica) 4 од 1566 г. Но Беза je са joui седам-

1 Zurich Letters, 11. p, 127 и даље.

2 11 септ. 1566, ibid. 11, 142 —146.

3 ibid. 11, 137 и даље. Види писмо Џорџа Витерса Фридриху 111, палатинском изборном кнезу (калвиипсти)^ — ibid. p. 156 π даље.

4 Epistolae (ed. 1573), p. 86. Шкотска je прихватила ово noследње Исповедање.

111

Калвпнпзам у Англиканској Рсформацџји