Bogoslovlje

наест женевских калвинистичких свештеника упутио један хнтан апел једномишљеницпма у Енглеској (октобра 1567 г.), у коме je највшпе ынсистирао на потреби пресвитерпјанског свештенства. Попова je саветовао исто : покоравање са отпором. Ако би то било немогуће, он mi je препоручило да се радије иовуку у приватам жпвот. Женевљане je внушало што њпховп енглескп прпјатељп остају у свештенпчкој службп и пстовреыено потпуно пренебрегапају вољу краљпце и епископа. 1 Паркерова бојазан изражена Сесилу 24. марта 1565 г., »да нису само одежде у опасности, него сви обреди у опште« 2 иесумњпво je већ била иочела да се обистинава. Покушај крваво угушене буне у севернпм грофовпјама (1569 г.) и римски процес противу Јелисавете, завршен булом папе Ппја V. Regnans in Excelsis (1570), 3 били ’ey догађајп од огромне важности за будућу верску структуру Енглеске. Пана je одлучио од Цркве и проклео Јелисавету, разрешивши њене иодаиике од сваке обавезе преыа њој. Тиме су романисти,. стављени између чекића и наковња Папе и своје краљице били приморанп да реше конфликт између лојалности према престолу и дужностп према Папи. To je код досадашњих енглеских романиста изазвало велику забуну и створило од њих модерне римокат оли ке. Тим самим je, много доцније, из крила Англиканске Цркве потпуно издвојена Римокатоличка Црква са посебном органпзацијом. Дотадање тешко уиутрашње стаже земље се тиме још више заоштрило и компликовало, што je све болно одјекнуло и у њеним спољним односима. После свега тога Јелисавета je у времену највећпх опасности од Рима ипак објавила једну прокламацију, којом je иаређивала строго испуњавање државних закона, нагласивши да »Црквом морају управљати архиепископн, епископи и свештеиици, сагласно старом црквеном уређењу краљевине«. 4

1 »... пешре ut contra R. М. et episcoparum voluntatem ministerio suo fungantur magis etiam exporreximus, propter eas causas, quae, tacentibus etiam nobis, satis intelligi possunt«. Beza, Ad quosdam Ang 1 ίο а г u m Ecclesiarum Fratres super nonnulas in Ecclesiastica Politia controversias Epist. Eccles., p. 195.

2 Паркер Сесилу, Packer's Сог г e s p., p. 236.

3 Bullari um Romanum. 11, p. 325. Впдп Dixon, op. cit., vol. VI, pp. 229—247, 250—278.

4 Collins, Queen Elizabet h’s Defence, p. 43 ; Dixon, opcit. vol. VI, p. 282,

112

Богосповље