Bogoslovlje

annak-y 1 . II државни архив у Heti (данас Bogkazköi неточно од Халиса), престонпцп веллког Хетдтског царства у Сприји, доказује исто. Писмо je вавилонско, ока су Хетпти пндогермани. 2 Може се, зато, са сигурношћу узети да je вавилонско право исто тако деловало и на хананејско брачно право. По готово када се узые у обзпр потпуно слагање некојпх поступака патријараха, о којпма<-се говори у Ст. Завету, са проппспыа Хамурапијевог кодекса. Поступак Сарпн, односно Аврамов, са Хагаром (Пост. 16, 2. след.) и Рахпљин са Валохм, својом ропкпњом (Пост. 30, I—6),1 —6), разумљпв je само када се познају прописи Хамураппјевог кодекса. Jus talionis Старог Завета (Пзл. 21, 24. Поновљ. Законп 19, 21. Лев. 24, 20) скоро je идентичен са проппепма Хамураппјевима (§ 196, 197, 200). Није, зато, тако цевероватна тврдња, да je жена и код Јевреја имала, аналогно прехма вавилонском праву, у становптим прплпкама право да покрене акцију за развод брака. Ако се о томе нигде и не говори у Ст. Завету, сама жпвотна пракса морала je довести до тога. (Наставиће се)

УЧЕЊЕ РИМСКЕ ЦРКВЕ О „НЕИЗГ ЛАДЉИВОМ КАРАКТЕРУ“ (CHARACTER INDELEBILIS) ТАЈНИ: КРШТЕЊА, МИРОПОМАЗАЊА И СВЕЋЕНСТВА

(ЦРТПЦА ИЗ „УПОРЕДНОГ БОГОСЛОВЉА"!

»He omeepoicu мене отъ лиуа твоего, и Цу ха твоего святаго, не отыми отъ мене«. (Псилам 50.) » Aut gratiam Dei suscipiunt, sed temporales sunt, nec persederant; deserunt et deseruntur«. Блажен и Аугустин (Aligne, s. I. t. 44. col. 942.

I. Тридентинскп сабор у својој седмој сједници x>De Sacramentis in genere« донпо je IX канон, у коме се говори: »Ако

1 Е. Sellin: Tell— Taannek, 1904. Wien. (Denkschr. d. Ahadem. d. Wissenschaften).

2 E. Meyer : Reich und Kultur der Chetiter, Berlin 1914. ; Benzinger o. c. 47.

168

Богосповље