Bogoslovlje
јана, позивао на споменута прва три мјеста из св. Писма. 1 Одмах морамо примјетити, да ce y споменутим мјестима св. Ппсма не говори ни ријечи о тајни свећенства, већ само о крштењу и миропомазан, y. Perron е, Schanz и Einig 2 позивљу се ина св. Оце и на њихова тумачења споменутих мјеета св, Писыа. Али ни код једног Оца, не само источног. већ ни западног, па ни код блаженог Аугустин а, нигђе се не говори о неизглад љиво ст и карактера печата споменутих тајана, оспм тејне крштења. Да je то тако и морало бпти, појмљиво je. јер сваки хрпшћанин може да се лиши благодати, коју je примио у споменутим тријем тајнама (као и у другим тајнама), ако се огрјеши против учења Христова, пли се одрекне од Њега, или ако хули на Духа светога. И св. ап. Павле допушта, да они,који су били причасници Духа светога, могу отпасти од Њега : »и р ичас тн и к ов ъ б ыΒωи X ъ Духа Свята го. . . и отпад щих ъ« (Јевр. 6,4, 6), или кад каже: »Духа не угашайте« (1. Сол. 5, 19). А сад да видимо тумачења споменутих мјеста св. Пнсма од стране св. Отаца, која јасно свједоче, да споменуте три тајне не оставл>ају неизгладљпвог печата, како то хоће да докажу римски богослови. Први текст 1. »въ немже и вы, слышавше слово истины, благов'Ьствоваше спасешя нашего, въ немже и знамеи ас те с я (signati estis) Духомъ обЬтоватя святымъ« (Еф. 1, 13, 14), св. А м врос иje Милански тумачи овако: »Jep су спасени насљеднпци запечаћени, ако устр aј у у препорођају«. 3 Св. Ј о ван Златоуст, тумачећи те ријечи св. Апостола, додаје: »Зато он и називље (Св. Духа) обруче.нхе (άρραβών, залог). Залог бива дијелом цјелога. Купио нам je наше спасење и засад дао нам само залог. Зашто ннје дао одма све ? Зато што и ми нијесмо све учинили. Ми смо прпмили вјеру; то je само почетак, и Он je
1 Ре гг оne Joannes, Praelectiones Theol. ed. XXL vol. VII. p. 257, 258.
“Einig P., Institutiones Theologiae Dogmaticae. Tractatus de Sacramentis. Treveris 1900. I, p. 23 —30.
3 »Redempti enim haeredes designati sunt, si in regeneratione p erduren t.« Mi g ne, s. 1. t. 17. coi. 375.
172
Богословље