Bogoslovlje

хрпшћанства, своде поглавцто на економске прилике —марксистпчки социјализам прпкупио je скоро цео раднпчки сталеж. Па ипак оно, што привлачи радничке ыасе ни ту није нешто материјално, већ религиозно, идејно. Стога се и социјализам јавља као религија ; јавља ce како згодно наглашава мој швајцарски друг и иријатељ X. Гшвинд као погрешна и у себи противуречна релпгија, као релпгија без Бога, без душе и без култских форми. 1 Jep социјалистичке организације, као такве, живе исшьучпво од солидарности и вере својих присталица, а све што живи од вере, ма она и не била вера у Бога, ни у ком случају не може бити ствар само материје, ни ствар само економске организации е. Прави социјализам je пре свега ствар унутрашњег унапређпвања и васпитања човека. Он je вера у будућност, у ыорално засновани напредак људи ; вера у нову човечанску заједницу и достојанство човека. Отуда и она страшна криза, коју ыодерни социјализам, услед своје контрадикторности, прежнвљује у садашњости и која he нема сумње са моралннм проблемима наскоро и у његовпм редовпма оживети интерес за религиозно обнављање унутрашњег човека, за Царство Божје у нама 2 . Рад на увођењу Царства Божјег у срца људска једнни je и најбољи пут за решење свакога социјалног, па и матерпјалног проблема. Ту се це тражи само отклањање беде и невоље у свету, већ и савлађивање свих недаћа у самоме себи ; тражи се, да се и најнезнатније стварп свршавају у најузвишенијем духу и да се најмање навике учине носиоцима највећих истина 3 . Царство Божје мора се уводити у људску унутрашњост, ако се жели, да се самоваспитањем изведе дело моралног ослобођења. Наша духовност, наше боље Ja, мора се уздићи на највиши степей, до кога би уопште могло доћи. Она се мора ослободитн

1 И. Gscwind, Kirche und Sozialismus (Alt-katholisches Volksblatt. (Freiburg—Breisgau 1925) S. 10.

2 M. Deherme, оснивач народних университета у предграђима Парнза и одушевљенп пропагандиста лаичког морала, признао je после дугогодишњег искуства —· да се без Бога не може подићп ннкакав утнцајан морал. Критична фнлософија, каже он, осушила je срца људска. И све, што нам се данас пружа као независан, научнп, рационални или познтпвистичкн морал, то je само последњи продукат релпгпског морала. (Цпт. код Р. Bureau-a, La-crise morale des temptes nouveaux Paris 1912. p. 267

3 F. W. Förster, Religion und Charakterbildung. S. 432.

204

Во го с лов ље