Bogoslovlje

љеве Беседе на гори и за наставу п за васпптање. Он се неће жалити на њене узвишене васпитне циљеве и на њену неупотребљивост у људском животу. Jep живот je као нека хучна река, преко које се мора прелазпти. Лама стојп на расположењу за прелаз семо слабп чунић наше природе. 11, ако се људп не обраћају Богу за помоћ, у смыслу'Беседе на гори, и ако не весла ју уз воду, њпхов ће живот страшно подбацпти. Бујица нагоности однеће их далеко ниже, него што би иначе могли доспети. Зато je неопходно потребно, да сваки у животу весла уз воду, да тежи остварењу васпитних идеала у Беседы на гори до максимума. Само васпитањем у тэквом духу, а томе се мора тежпти, могућан je стварнп препорођај ц појединца и целокупног друштва. Немачки педагог Ф. В. Ферстер наводи, у своме пзврсном делу »Христос и људски живот«, 1 једну пнтересантну прпчу, којом je очигледно представљена важност Беседе на гори за људски живот. Једна жена каше се у тој прнчн чула je, да неки испосник има зрелпх јагода испод снега. Она je послала СЕоју ћерку, да иде испоснику у шуму и да донесе јагоде. Ћерка je послушала мајку и отшила. Кад je дошла у шуму и саопштила испоснику поруку своје мајке, он joj je рекао: »Будите тако добры, па одбаците онај снег, да нахранпм птице«. Девојка није хтела да послуша испоснпка, и он je пустите се врати кући без јагода. Мајка je одмах затим послала своју пасторку са истом поруком. Испосник je и њој рекао, да одбаци снег, да би могао нахранити птице. Без икаквога премпшљања ова je девојка зграбила метлу и почела да чисти снег. Она je, у мыслима својим на гладне птице, чак и заборавила на јагоде. Али на једанпут, испод снега, појавиле су се зреле јагоде. Девојка je сад могла да узбере, коликогод je хтела тих спасоносних јагода и да понесе кући. Исто тако je и са Беседом на гори. На први поглед звуче неке истине и у њој необычно, па чак и неприродно. И многи се услед тога и не усуђују, да њене принципе приведу у живот. Али испод необичног покривача и у Беседы на гори крију се спасоносне истине, које су неопходне како за наставу и васпитање, тајко и за сам живот. Оне узвишују човека до Бога ; подижу га до Богочовека, и стварају потпуну хармонију како у његовом индивидуалном, тако и у социјалном

1 F. W. Förster, Christus und das menschliche Leben. S. 269—270.

222

Богословље