Bogoslovlje

простирали од Карпата до Дунавске равнице и на истоку до реке Прута. Вероватно, овај положај Словена имао je у перспективы руски петоппсац Нестор, кад говори, да je прародина Словена у пределпма између Карпата и Дунава. Језичне појаве Јужних Словена сведоче, да су се они поделили на три веће трупе, од којпх се једна кретала од Прута на југ преко данашње Румуније, друга ка Пасавпнп и Подунављу, a трећа на запад у пределе некадашње Паноније. Неточна трупа Јужнпх Словена прешла je Дунав преко данашње Румуније, упутпла се у Тракпју д прострла се до Солуна. Један део овпх Словена појавио се пред Солуном првп пут на дан Св. Димитрпја 584. г. у количинп од 5000 људп, и њихов напад je био сузбпјен. Након две године, найме 586. г., Словенп су се у већем броју нашли пред овим градом. Тп Словенп су се кретали у овом правду преко Обалске Дакије 1 , »међу њпма ce спомињу : Другувити, Велегезити,* Вајунити, Бразптп и Сагудатп. Константин Порфирогенпт тврди, да су ce y солунској области, названој Сервији, у долины Халцакмена настанпли Срби 2 . Они су овде дуго носили своје старо заједничко пме »Слов-вне« 3 , a Впзантињани су ту облает называли именем »Склавинија« 4 , због чега Арбанасп одувек зову своје словенске суседе именем »Шкјеји« 5 и Скја или Шкја и Шка 6 . Ова трупа Словена изговарала je прасловенско : 1. ё као широко е и као ia у почетку ина крају речи : *sëno, *sëme, * vrëmç, * vëmb, * ешь > сено, семе, време, Iем, и -вко и ико у црквенословен. језику ; 2. после уснених сугласника претварала / у Г (љ) такозвано 1’ epenthticum ; * zemia > zemlja, црквенословен. земли, ген. пл. земль, *kapia> kaplja, *sabia > sablja; 3. имала je из dj, tj африкате g, g’, т. j. полуумекшане сугласнпке d’, за којим се чуо умекшанп сугласник ž’ d’ž’, и gj’, полуумекшани суглэсник t’, за којим се чуо умекшанп сугласник š’, t’š’, и к’ј ; од ових африката постале су трупе умекшанпх жд’, шт’ : вождь, ношть, а затим д’ и к’ : мег’а, кук’а ; 4. имала je дугу умекшану африкату g : » gëlo > * šč> шч; 6. ъ, ь изговарала je као нејасно one:* зъ°пъ,

1 К. Иречек. ibid. стр. 62, 64, 72.

2 ed. Bonn. 111, 148.

3 110, Шчшмановъ. Сборник. XVI — XVII, 696 —724. Иорданъ Ивановъ. Скверна Македония. София 1906. г., стр. 159. —221. Български старпнн из Македония. София 1908. D. Rizoff. Macedonia, 9—17, 25—34.

4 Niederle. ibid., dilu 11. svazek 2, стр. 421

6 J. Gvijić. Remarques. Стр. 20.

6 Job. Ердељановић Кучи. Етнограф. Збор. Срп. Краљ. Акад. VIII стр, 263. Македонски Србн. Београд. 1925. Стр. 54.

230

Богословље