Bogoslovlje

са учењем рпмске цркве о »неизгладљивостп« тајне свећенства стојп у опрјеци практика њезина са тако званом деградацијом расчињавањем, чији je чин саставпо нико мањи него папа Бониф ац и j e V 111 (1294 —1303), и који je унесен у »P опtificale Romanum 1 .« Taj ce je чпн деградације вршио ван храма на трпбини, ко ja ce je зато прпготовљавада. Свећено лице облачило ce je у одежде оног степена свећенства, у ком се налазило, и у присутству народа »постелено по реду посвећивања, свлачиле су се одежде, затим сгребавали су се ножем прети, који су при рукополагању били помазани (по римском обреду), глава ce je шитпала, да се на тај начин уништи тонзура, и напокон расчшьзни облачно ce je у покајничко одијело 2 . Зар тај чин деградације не доказује, да je рямска црква јоште у самом почетку XIV вјека учила о лишавању благодати свећенств& преступник: чланова клира ? ! У »Пооланици источних патријараха«, гђе се говори, да тајна крштења имаде »н еивг лад љ и-в и карак тe р« (χαρακτήρα άνεςάλειπτον) (чл. 16), додато je у грчком оригиналу те посланице : »к а о и с в е ћ е н ст в о« (ώσπερ και τήν Ιεροσύνην) 3 · Το je j едини православии licet аукторитетни документ, у коме je изражено римско учете о тајни свећенства. Св. Синод православ. руске цркве, издајући у руском преводу »Посла-

als das Tridentiner Concil.« ■ — Comparative Darstelung d. Lehrbegriffs d. verse h. christl. Kirchenparteien. Berlin 1860. S. 7.

1 Римски богослов Permaneder (Wetzer u. Welte’s, Kirchenlexikon, Bd. 111. col. 1471.) на основу дјела Кобe p - a, Die Deposition und Degradation nach den Grundsätzen des Kirchenrechts, Tübingen 1867;. тврди: »Heutzutage kommt die feierliche Degradation nicht leichtmehr vor !« To je потпуно разумљиво после Тридентинског сабора. Ср. Corpus iuris can. l.c. can. 2305, § 8.

2 Wetzer u. Welte’s, Kirchenlexikon, 1, c. Bd. 111. col. 1470. Taj чин лишавања свећеничког чина практиковао ce je и у нокојим православиим помјесним црквама.

3 ~Έντί&ησι bè τόώάπτισμα καί χαρακτήρα άνεςάλειπτον ώσπερ και τήν Ίερώσύνην." Поли. собр. пост. 1. c. col. 182. Доктор О берб е к, заведен тим додатком »Посланице« иеправилно тврди: »какъ римскокатолическая, такъ и православная церковь учатъ, что эти таинства (крштење, миропомазање и свећенство) въ душ-Ь пр!емлющаго character indelebilis, неизгладимый знакъ«. Xри с т. Чтенlе, Спб. 1883. ч. I. стр. 68.

267

Учеље римске цркве о »неизгладљивом карактеру«