Bogoslovlje

влезаю, въздъпствоватп < * vbz - dëistvovati, рус. воздействовать; внимание < « хъп - eti, рус. внимание ; вникванье < * тъшkngti, рус. вникать, проникновение . Затим знатан број речи са руским префпксима п значењем: влияние < »vblijanie < - nliti, срп. хрв. утицај ; звукъ < * zvgKb, рус. звук, срп. хрв. звук ; вторп < * utori, рус. второй, срп. други ; достатъчно < » dostatbčbno, рус. достаточно, срп. хрв. довольно; дума, рус. дума, срп. хрв. мпсао ; скупштпна; саветовање ; жаль < * žalb ; исп. лит. gela; žaleti; срп. хрв. нажалост; пзмъненпе< *iz - тешете, рус. изменение; срп. хрв. промена ; назадъ < »na - zadb; псп. срп. хрв. назадак ; рус. назад ; срп. хрв. натраг, диалектично »натраг« ; происхождение < * pro -iz - chod’ž’enie, рус. происхождение ; срп. хрв. порекло ; подобии; < * ро - dob - ьпъ, пспор. пољск. podobizna »слпкаи, руск. подобный »срп. хрв. слични ; получи < » Iqöiti, рус. получитп ; срп. хрв. добптп, примити ; смекченъ < * зъ - mçkëti < smçkt-ьпъ рус. смякчен, срп. хр. умекшан ; см-втка, рус. смекалка <-* зъ - mëtiti ; срп. хрв. разумевање, довптљивост ; слъдователно, рус. следовательно < » slëditi < slëdb < slëdovati - slëdovatel - ьпо ; срп. хрв. према томе, дакле; из тога следи ; склонив, рус. склонение < < * зъЫопете < *зъ - kloniti ; срп. хрв. мењање ; състоянпе, рус. состояние, срп. хрв. стаже ; съмнвние, рус. сомнение < зъ mnëti, зътпёше, срп. хрв. сумња ; ударение, рус. ударение < * и - dariti, u darati > udarenie, срп. хрв. нагласак ; ужъ, рус. уж < * и - хъ, * lUZB, срп. хрв. већ; явление, рус, явление < * iavlenie, * j aviti, срп. хрв. појава. Алп доласком на Балканско Полуострво π метаньем са већ претошьенпм у Јужне Словене Бугарпма и под утицајем српско-хрватске језичне пндпвпдуалности они су уносили током псторпјског живота у речи и оне фонетске промене, које су уследпле у животу језпка. Например, речи : »паыетнпкън према руској фонетпцп гласила би »памятник« < * pa-met -шкъ; възгледъ взгляд < * \ъг - glçdß. Затим су од овпх примяли већи део речи и провели ове кроз призму своје индивидуалности, богатећи на тај начин свој језик. Као пример тога новог за вьих начина стварања речи навешћу само ове : ако, староцркв. слав, аще (* а-te ) <а - ко, рус. если < *jestbli; вече ( ». vetie, срп. хрв. већ. рус. уже; боя < »boja, исп. пољск. barwa, рус. цвет; срп. хрв. боја; вънъ < * тъпъ; срп. ваи, рус. вне; зарадъ < * za-radß, radi, срп. хрв. за ради, ради, рус. для < » dßlja, dëlja; зобь < » zobb, »zobati, гристи зрна, запазити, запазен < » zapaziti < pažnia - zapažen'b; руск. приметить, примечен; изл-взъ < * iz-lëzb, рус. выходъ, срп. хрв. излаз ; израз < * iz - гагъ, рус. выражение; къснити, късно < » къзьпо, срп. хрв. касно, доцкан, руски поздно; макаръ < * такагъ, рус. хоть ; нампрамъ < » па - meriti, *па meravati, рус. намеревать, намереваю, бугар. намирам, срп. хрв. намеравам ; наопаки < »па-о- ра -ку < »о-ра -къ гуф. - у при стварању речи са новим појмом додат je под ути-

284

Богословље