Bogoslovlje

што), »да« — са том само разлпком, што у бугарском језику заменпчнп облпци могу имати члан -тъ, -та, -то. По процесу мишљења толико су се зблизили ова два народа, да се сад запажа узајаман утлцај : Бугари својом кострукцпјом речи већ утцчу на становнике источне Србије услед тежње, која постоји код екавског дпалекта, да инфинитивне глагол&ке облике замени лпчнпм помоћу употребе свезе »да«, као и у бугарском језпку. Напр., бугарском изразу : »Момче дошло въ София безъ да казва, да ли е винаги живъло тамъ« одговара сличай пзраз код екаваца, а често се чује и у Београду : »Брат ми je дошао без да мп je саопштио, да ће доћи«, који се, наравно, сматра као неправплан са гледпшта књпжевног језика. Једнакост процеса мпшљења пспољава се и у народнпм умотворинама, где ce најбоље оцртава : етпка, схватагьа, погледи на свет и на уређење друштвеног живота једног народа. Нарочито се то показало у стварању типа измпшљеног народног јунака, као оличења народних идеала и веровања. Све оне стадијуме, кроз које je прошло схваташе и начини уметничких израза код српско-хрватскпх народних уметника при стварању слике Краљевића Марка, прежпвео je и стваралачки дух бугарских народних песника, што сведочп о томе, да су се Бугари претопили у Јужне Словене у доба рађања овог пзмпшљеног јунака у машти народног уметника 1 . Реч, као слпка предмета пли појма о овоме, пма велики значај у одређивању народности онога, што je изговорпо ову реч, алп много већи значај има у томе процес самог мпшљења, начин комбиновања, стварања ове или оне речи и начин склапања речи при изразу ове или оне мисли. Овсјанпко —Куликовски, говорећи о националности типова, наглашава, да je у роману »Оцеви и Деца« Социалиста Базаров нацпоналнпји од свих оних типова у роману, који говоре о родољубљу и чувашу традиција. Своју нацпоналност Базаров испољава у процесу свога размишљања и изражавања мисли о циљу и смпслу живота и о социалној правдп. Зато изучаванье ових или оних слова у спомеиицима староцрквенословенског језика није довољно градиво за изражавање мишљења о његовој народности. У смислу решаваша тога ппташа бугарски слависта проф. Цоневъ 2 и, може се рећи, гениални српски лингвиста проф. Белић 3 , који су претрееали у последње време ово ниташе и који су били најпозванпји да расветле све, што се скрива за словима следбеника Св. Апостола Словенства Ћприла и Методија, нису упели у том смислу новога, и мислпм, да je узрок томе једно-

1 внди моју студнју »Марко Краљевпћ као пзмпш.ъенн народна Јунак«. »Мисао«. Март-апрнл 1925. г.

2 Уподъ па пстор. на българ. езнкъ. Сборнпкъ за наука и кнпжнина XVIII, 399, 400, 422.

3 La Macédoine. Paris, Barcelone 1919, Стр. 274., ibid 261 —267.

286

Богослов.ъе