Bogoslovlje

je тај човек пла.тити оцу девојчину 50 сикала за срамоту, и узети девојку за жену, од које се није могао раставити »док je жив«. Исто тако и у првом случају, ако се докаже да je слагао. Да ли je у мојсијевско време и касније постојао какви спецпални судски поступек, процес, при разводу брака, закон не спомшье ништа. Исто тако не знамо да ли се у прво време разводило пред судским форумом или сведоцпма, или je то била сасвим приватна ствар мужевљева. Зато се и намеће питен>е да ли je муж заиста могао отпуштати своју жену смвста, без пкакве акције. Некоји примери који се наводе у Св, Писму, изгледа, да говоре против тога. Тако већ чињеница да je морао предаватп жени у руке »отпусну књигу«, коју обичан човек није знао да напише говори за то, да се разводило пред сведоцима. Исто тако и захтевање узрока за развод »ervath clavar« »нешто ружно« служио je,, сигурно, за судску акцију. Највише у прилог томе говори споменуто право ропкиње Јеврејке, коју je њен господар узео за жену, да оде од свога мужа ако јој он ускрати брачне дужности и средства за живот. (Излазак 21, 8. 10. 11.). Jep она, свакако, није могла отићи кад je хтела, него je морала најпре предати тужбу против својега мужа. То се мора претпоставити, иако се о томе не говори у Ст. Завету. У времену после ропства развод ни je више само приватна ствар. Зато се у талмудском брачном праву век предвиђа посебни судски поступак. Један цео талмудски трактат »Gittin« (у трекем Seder-y Талмуда »Našim«) расправља само о разводу и разводном писму. Сада се век законски одређује да развод не може покренути само муж, него и жена и суд. Овај последньи могао je извршити развод чак и против воље мужевљеве и женине. Као највиши чувар вере и морала у јеврејском народу, судприсваја себи то право. У време када се век жена иије могла кажњавати каменовањем за учињену добровољиу прељубу, сам je суд покретао питэгье развода, ако човек то и није хтео 1 . Љага je падала на целу заједницу и морэло се »истребити зло из Израиља«.(Поновљ. закоии 22, 22.). Исто тако и када се није пазило при склапегьу брака на брачне зэпреке, суд je био дуяган да одмзх покрене својом иницијативом акцију за развод од-

1 Eben haezer 11, 27—28 ; Hamburger R. В. 906. Duschak Mos. talmud. Bherecht 86,

243

Брак и социјапни положај жене код Јевреја