Bogoslovlje

у другом падежу множине. Сем тога, ыорало je цајпре доћи до промене у падежима код свих именичких основа, које се налазе у савременом стажу, па тек одна да се јави по аналогией наведени облик код пменица у другом,падежу множине. Сумњпве теорпје навеле су талентпраног руског лингвисту Г. А. Иљинског на мпсао, да тражи друге вероватнпје разлоге наведене појаве. И он je пзразио мпшљење, да се у 2. пад. множине развко секундарни полуглас, нз кога се развило а l . Али он нпје показао, како π у каквим би се случајевима могла десити ова појава. Наведени процес језичног живота не даје нам, истина, право да цзведемо закључак, да би се старо-цркв-словен. језик развио у овом случају у правду српско-хрват. језика, али нам показује квантитативну везу, која постоји између ова два језика, везу старо-цркв-словен. језпка са српско-хрватским, јачу и прпроднију него са бугарским језиком. Ну, непосредну везу са старо-црквено-словенским језиком нпсу изгубили српско-хрватски диалектп ни у овом случају, иако се шьижевдп језик пздвојио наведеним наставном. Тако у многим местима Посавине други падеж множине говори се без -â: kolâc, stolâc, kôtlôv, vôlôv, pas, vôzôv ; yrât, bfd, dfv, kôl, gôxTêd ; vôd, žen, visïn 2 ; на острву Врачу doan. У српско-хрватским диалектпма постоји читав низ језичних морфолошких појава, које сведоче о томе, да су ови говори некад чинили једну језичну целину са старо-црквено-словен•ским језиком. Доста je, да наведем ове. Од именица.с основой на п реч дом < * donvb имала je у седмом падежу једнине у праоловенском и старо-црквено-словенском језику, сем обичног наставка u, joui и -a: doma > дома. Овај наставак -а из индоевроп. ô сачуван je у овом случају, a тај исти наставак она има данас у српско-хрват. говорима, у многим местима Јужне Србије, у Далмацији и готово у свим крајевима Црне Горе, где се говори : »Je ли Марко дома«, »ми смо дома«, па се и уз глаголе, који означавају кретање, каже: »иди дома«, услед пзједначења седмог падежа са четвртим. Место некадашњег облика шестог падежа множине * зупъпп) сынъми данас у Посавини имају -i: sa sinovi, na voll ; a такође имеипце с осио-

1 Г. Илышсмй. Одинъ случай грамматической аналог!и въ сербохорватскомъ языкА Сбор, статей по изд. уч. В. И. Ламанскаго Спб. 1905, стр. 306—313. Еще разъ объ образовании родительнаго падежа множ. числа именъ существительныхъ въ сербохорватскомъ язык-Ь. Изв-вст. отд. рус. языка И. А. И. 2. 108 —119,

2 St. Ivšić, ibid. стр. 90, 102, 138, 149.

3 Т. А. Ильинский. Праславянская Грамматика. Шикинъ 1916. г., стр. 336 (из Zubatÿ Asph. XV. 150, Kretschmer К. Z. XXXI, 453, Meillet. Rech. 104, Meringer, 88. XVI, 227, Bezzenberger. 88. XXI, 303 ; Погодинъ. РФ.В. XXXV, 138, Wiedemann К. Z. XXXII, 150; Berneker E. W. I. стр. 210, Hujer. SI. Dekl. 141; Эндзелииъ. Этюды, 179; Wondrâk Aksl. Gr 2 421.).

297

Народност старо-ирквеносповенског језпка