Bogoslovlje

вом на -ο π -io, које су у старо-словенском језику имале у 6. над. једн. наставак ы< «у, и< *l, имају у наведешш говорима пстп наставак: * эжбы) zubi, * konji > кон’и, s koni; у народно] поезнјн иыа облпка на -i; »ножи 1 «, апо аналогијп са нменицама * gostbmi ) гостьмн, * ко sterni ) костьми, чести говори нмају: zubmi, док на Врачу говоре »molitvoam«. Непосредна веза впди се и у наставцима за седмп падеж множпне, найме, према прасловен. *možich, старо-црквено-словен. мжжпхъ, говори се: »na kcni«, »na blati«, »po brdi«, »na koli«, »na voll«. Ha нети начин су ce сачувалн и наставцп за трећи падеж множпне код именица наведеннх основа : * slëpcom) сл-бпцьмъ, *гэЬошъ> рабомъ, данас говоре; slepcêm, robom, kfmkôm, lugârom, govedôm, vrâtôm 2 , код моравских чакаваца: loncom, dubom, dnévom,-dânom 3 . Именпце с основой па -а у срснко хрватским говорима чувају некадашњи наставак за 3. н. 7 пад. једн. -ё: *zenë) женъ) žene, vode, ii по аналогпјп са њима говоре у Посављу »smrte« место smrti, »ро noće« место »po noći 1 «, а у селима Слатнни, Глизнцн, Јеленку и често у Мартинпкима, у Црној Гори говоре: »дај жене«; чује се често: »добро] душе«. Ившпк (ibid, стр. 136 je забележпо у Варошу, Бродуэи Одборцима наставак -е ( Г < ё и за речи; кућа, сирота, сооа, цеста: sjêrote, и küée, u sèbe, na ceste, u općine (Makačic mala). Ъ македонским говорима ово -е се сачувало као облик наведеннх падежа: моме, а затим у западнпм бугарским говорима, где je утнцај српске-хрватске народне поезије: »II на нодзе стояче« (Качановскш. Памятпнскп болгарскаго народнаго творчества« стр. 78—79). Именнце с основой на -i, типа kostb - и у књпжевном српско-хрватском језику сачувале су у једнинп старо-црквенословенске облике са малом променом сугласника у вези са развнјањем палаталности у исвесним условнма, например, у 6. пад. једн. * kostbjq ) костыж < kostju ) kosću ) кошку, * > стварыж ) стварју. У другом пад. множпне именице овог типа поред наставка -ju, којп се јавио под утпцајем облика 2. и 7. пад. двојине, пмају у говорима -i: kostî, stvarî (St. Ivšić, ibid, 139) ; y Црној Гори' je то обнчан наставак: кости, ствари. Решетар говори, да на југу уопште нема оолнка »kostijn «(Der štokavische Dial., стр. 172) 4 , 'код моравских Чакаваца; dnévof, dânnof i dân, loncof, bratof, dubof, konof 0 . Место некад. облика лнчних заменнца за треки пад. једн*тъш> мънз, tebe > тебз говоре и данас у наведенпм местима Црне. Горе; мене, тебе, a такође и у Посавини mene, tebe,

1 вид. песму »Урош и Мрњавчевићшс »Злаћеннми дапободу ножи«.

2 St. Ivšić, ibid. 93, 118.

3 Ant. Vâclayik. Podunajskâ Dëdina, Bratislava 1925, стр. 134.

4 за облике -i вид. y Даничића, Историја Облпка, стр. 84.

5 Vâclâvik, ibid, 135.

298

Богослорље