Bogoslovlje

то могло би се казати: »ни je шија него врат«! Као да je код нас та терминологија разрађена м скрпсталисана ! Сем тога ови мој и горњи изрази тачни су преводи. На руском je: »служить ли яичный б-влокъ причиной« . . . (стр. 24), а превео сам .. . »да ли je беланце у јајету узрок ~ .« »Первоячейка .. .« (стр. 33.) превео сам: .. . »прва ћелијица зачетак«. »Самопроизвс льнымъ зарождешемъ . . .« (стр. 24.) превео сам »самопроизволен зачетак«. И другн сличил изрази цитпранп овакве су врсте, и нема потребе псправљатп их, јер нису грешке. »На вкусъ и цвътъ товарищей ыътъ«. Приговоре да изрази: »једпнп брак« треба заменит »моногамијом« и да »брак по паровима« ни je разумљпв израз, као и слпчне ништавне примедое такође за читаоце није потребно псправљатп. Чуди се г. Ј. што сам казао, да je дарвинизам »радник« материализма. То место на руском гласи: »Дарвпнизмъ есть не что иное какъ работникъ превео сам га: »Дарвинизам није ништа друго него радник материализма . . .« Тачан je превод и тамо где се говори о надувеном рентпјеру, о пресељавању кривда на зелено пристаниште, о сеоском нежењи и државном кувару и верујем да je те саркастичне изразе сваки врло добро разумео, сем мога потписаног оцењивача. Даље, г. Ј. беди ме, да сам до израза »абориген« (старо седелац) дошао посрбљавајућп некакву немачку реч ! Међутти ja сам руску реченицу: »Европеецъ съ давныхъ поръ жпветъ въ области С'Бверо-американскаго природнаго поселянина (аборигена) . . .«, (стр. 65.) превео овако: »Европљанин одавно живи у области северо-американског природное мештанина (аборигена) . . .« (стр. 24.). И то je сасвпм тачно. Jep, аb о гigè n e je autochtone, qui est originaire du pays qu’il habite: plante aborigène« (Larousse стр. 4.). Шта je г. J. ово третребало ? Заиста незгодан случај по њега ! Још јми г. J. приписује непознавање иредставиика појединих наука. Због тога сам једнога, вели, »ставио у свеце« св. Симона ! И овде сам руску реченицу: . . .»я разумъю здись св. Симона« (стр. 17.) тачно превео: »ja овде разумей Св. Симона« знајући добро зашто се тај Хенрих зове још и »Св. Симон«. Jep и ми имамо места: Св. Роман, Св. Наум, Св. Никола, Св. Никита, Св. Андреја и др. по којима би и велике људе могли тако звати. Изгледа,

320

Богословље