Bogoslovlje

бр. 18). А г. Парента свој опширни приказ завршава' овако: »Ja мислим, да je ова књпга једна од најбољих и најкорпснпјих што су се у последње доба појавиле у нашој књижевнорти, Вреднп протојереј Мих. Поповић заслужује за то особпто признање. Ову би књигу требало рашпритп у свима слојевима народа, да сви увиде грозоте и опасности социализма. Стога je најтоплије препоручујем« (»Гласнпк« 1927. бр. 19.). Још и ово. Излишка je била напомена оцењивача;’Ко треба да пише и преводи књиге. То сам ja научно пре трпдесет година и са једним плусом: да и крптпчар мора понешто знати, а нарочито да се труди да не буде тесногруд и претенцпозан.

Mux. Поповић , прото јереј.

Горњи „ Одговор“ г. М. Поповића, несолиднцг како по садржини тако п по тону, пущта »Богословље«, орган Богосл. Факултета, свакако само нз разлога да се не би сум-Iьэло у његову објективност, пошто je потписани приказнвач г. Поповнћевог превода члан колегијума Богослов. Факултета. Стараћу се да дам што краће прммедбе на овај »одговор«. Чнтаоце пак молим да још једном прочптају Г. Поповићев превод и мој ранијп приказ. Остајем потпуно при свои ранијем приказу. За мене као приказпвача српског превода Флајшмановог дела безначајно je (а то je и за српске читаоце) да ли je руски превод истог дела добар или нпје. Тврдио сам и тврдпм да je српски превод рђав, да одступа и од оригинала и од иравилпог и лепог српског језика. Ако je г. Поповић добро т. ј. верно преводио, онда je несумњнво да и руски превод ннје добар. У толико пре важи замерка да Флајшманово дело иије требало с руског превода већ с немачког оригинала преводити. С тога ни позивање на неке. код нас, случајеве превођења романа и спевова с руског превода а не с оригинала (франц. и енгл. језика), па баш да су наведени случајеви π тачни, не оправдана г. Поповића. »Велизариј« и- »Енох Арден«, пре свега, нису никад били превођени с руског на српски језик, како тврди г. Поповић. »Велизариј« je '(од анонимное преводиоца) преведен 1777. г. с францу скот, т. j. с оригинала, на црквено-словеиски језик, а 1847. са црквено-с л о в е н с к о г на славено-сербски језик. Чпка- Јова-Змај такође није превео »Еноха Ардена« с

322

Богословље