Bogoslovlje

проповеди и ослобађању од утицаја пољског (извештачености, апстрактне садржине), у враћању ка природности у опште, а нарочито у враћању на проповеди Св. Јована Златоустог, а највише, у захтеву да проповед има да се дотиче савременог живота 1 . Можда се многе црте наших посланица могу да објасне овом појавом, а нарочито та] карактер савремености посланица, то што се у њима не износе само верске истине, већ се велика пажња обраћа на средину ко]о] се говори, на њене дуковне потребе и пороке, на њену, на]зад, способност да прими и схвати поуку.

IV

Посланице митрополита Павла Ненадовића садрже довољно података о његову чисто пастирском раду у архидијецези карловачкој: и о његову непосредном и посредном раду, преко свештенства. Могли бисмо тако, помоћу ових посланица. да добијемо у неколико једну слику нашег црквеног пастирства у овој архидијецези из времена педесетих и шесдесетих година XVIII века. Пре свега, говоре нам посредно ове посланице о самом морално-религиозном стању и народа и свештенства. Јер, у ствари, свака митрополитова наредба, сваки савет или прекор, или пак упуство, изазвани су тим стањем које je у народу. Ми смо делимице могли из досадањег излагања да видимо какво je то стање. Могли смо макар да видимо то из оних речи митрополитових, упућених монасима, a које изражавају „печаль“ о њиховом „дбховномъ жителствно“ 2 . Али се у посланицама налазе и директнија таква указивања. Тако, у поел, од 14.Х-1755г· митрополит се жали на некултурно стање народно; жали се, затим, како народ не похађа школу, не зна своју веру, не зна чак ни да се прекрсти. А у многим пастирским посланицама понавља се прекор свештеницима што народ не зна напамет; ВЈ е РУЈУ. Оче наш, Богородице Дјево и 10 заповести. У посланици, упућеној свештеницима 18-Х-1763 г., стоји чак ово: „Обаче возврящающеся сего года ш царствбющаго града Беча и искбсити хогЬвше како пастирхе бодрствбютъ ω стадТ, и како овци гласа пастирева слушаютъ, обр-Ьтохомъ, на крайную печаль

1 В. о овоме опширније С. В. Булгаковъ, образщы святоотеческой и русской пропов-Ьди, Харьковь 1887, 111. Приложеше, стр. 34-36.

2 Од 3-VII-1761 (прот. м-ра Раван.).

25

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)