Bogoslovlje

Пророк Исаија прорекао je, да ће се Христос родити из племена Jeceja, оца Давидова и описује Га, да je пун Духа Господњег, .мудрости, разума, истине и побожности. (Ис. 11, 1. 2.). Царство Христово представљало се као царство љубави и мира. „И вук ће боравити с јагњетом и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић биће заједно, дете ће завлачити руку своју у рупу змије, неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што je пуно. 1 (Ис. 11, 6—9). Јудеји држећи се строго слова мислили су, да се све то мора дословно испунити у време доласка Месијиног, те нису признали Исуса Христа и на крст су Га разапели, међутим je јасно, да се овде представљају црте духовное, благодатное царства Месијиног, царства мира и љубави. 2 Цео Стари Завет je праслика и сенка свега оное, што се имало открити у новом благодатном царству Христовом. Тако je Бог одржавао веру у Искупительа кроз све векове спремајући људски род обећањима и пророштвима. Месија се представлю као Помазаник, Емануил, који ће се родити од Дјеве, Јагње које ће узети на себе грехе света, Цар који ће вечно владати Указано je било на место рођења, колено из ког ће Месија изаћи, живот, страдање и смрт Његова. Старозаветна црква горела je од жеље, да Га што пре види. Ту пламену жељу види Ориген изражену у „Песми над песмама“, где се описује како невеста нестрпљиво чека Женика свога. Невеста шаље молбе: „да ме хоће пољубити пољупцем уста својих“! И Отац Женика да би испунио жеље невестине, шаље Сина свог. А Женик Исус Христос послан од Оца, иде невеста и она му говори; Љубио си правду а мрзио си злочинство, зато те je по мазао Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 3

О СПАСЕЊУ.

Род људски нестршьиво je желио и чекао појаву Божанског Спаситеља. Услед отпадања од Бога људски разум je изгубио светлост првобитног богопознања и навикао се обраћати се нижем, земаљском и чулном више него духовном и небесном, наш ум je био помрачен толико, да није могао гледати Божан-

1 De princ. I. IV. η. 8. Migne, Pair. s. gr. t. 11. c. 358. - Ibidem.

3 Im Canticum canficorum homilia I. n. 2. Migne, Pair. gr. t. 13. c. 39.

Оригенова сотириологија