Bogoslovlje

кити Акоминату, којом je завршио универзитетско учење и студентски живот, закорачио и у византиске студије (1874). Самостална научничка делатност Успенског дели се на три периоде, од којих прве две захватају по 20, a трећа, последних 15 година његова живота.

Најпре иде периода 1874—1894 г., то јест доба проведено у Одеси, на катедри опште историје кодтамошњег Новоросиског Университета, где je Успенски, убрзо после магистарског испита и дисертације, постављен прво за доцента, а кроз коју годину и за професора, Још од почетна ове периоде, он je све јаче падао у очи. Већ његово приступно предавање „3 н а ч a ј византиек их студија за изучавање средњевековне истор иj e“ (штампано у „Записки Новорос. Универз.“ 16, 1875) показивало je историчара од широких замаха. У вези с научним путовањима по иностранству, објавио je он затим грилог „О неким словенским и словенски писании рукописима, чуваниму Лондону и Оксфорду“ (у „Журн. МинистНароди. Проев." 1878). Наскоро, појавила се његова позната докторска дисертација „Постанак другог бугарског царства“ (Одеса 1879), која му je довела професуру. Затим je настао прави пљусак његових научних радова, опет час из византиске час из словенске историје, као и са пограничног земљишта где се те две области укршгају. Тако напр., он je тада написао: О књижевној заоставштини митрополита Михаила Акомината, старијег брата горепоменутог историчара Никите (две расправе; 1) у „Журн. Мин. Народи. Проев.“ 1879, и2) засебно, „Дела Михаила Акомината“, Одеса 1881, после Ламбросова издања тога писца); о последнем византиским царевима из династије Комнина, Алексију 11 и Андронику I („Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1880 и 1881); монографију о слависти Ф. К. Вруну (1804 —1880), Одеса 1881; неколико врло важних расправа о аграриям односима у Византији и код средњевековних Југословена („Журн. Мин. Нар. Проев." 1883; „Записки Новорос. Универз.“ 1883—5, 1888; „ИзвТсНя Слав. Благотвор. Общества“ 1884; „Сборникъ В. Ламанскаго“ 1883; „Труды VI. археологии, съезда въ ОдессЪ“„ 1884, и засебно 1888); неколико такође врло важних црквенристориских и културно-историских студија о Византији и Југословенима („Ц аригр адс к и сабор од 842 г. и утвр-

Богослов.ъе