Bogoslovlje

ђење право сл ав љ а“, у „Журн, Мин. Нар. Проев.“ 1891; „Синодик у недељу православља', у „Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1891, и засебно, Одеса 1893; „Богословски и философски покрет у Византији XI и XII век а“, у „Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1891; веома знатно дело „Скице из историје византиске културе“, у „Журн. Мин. Нар. Проев“ 1891—2, и засебно 1892; више расправа из средњевековне историје Русије и руско-византиских односа („П р еговори о миру између Москве и Пољске 1581 до 1582“, у „Записки Новорос. Универз.“ 1883; ,0 дно си Рима с Москвой“, у „Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1884; „Како je у Русији никло и развијало се неточно питање“, у „Записки Новорос. Универз.“ 1887; „Брак цара Ивана 111 са Софи јом Палеологином“, у „Истории. ВКстникъ“ 1887; „Ру си ] а и Византија у 10-ом веку“, Одеса 1888, поводом 900-годишњице крштења Русије; „Византиски поседи на црноморској обали у 9 и 10 веку“, у „Киевская Старина“ 1889, што je изазвалэ полемику Васшьевског у „Журн. Мин Нар. Проев.“ 1889; „Патријарх Јован Граматик и Руси Дромити у Симеона Магистра“, „Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1890). Поменимо такође „Напомене ка историји Црне Горе“ („Журн. Мин. Нар. Проев.“ 1890; ит. д. Тежиште деле ове активности Успенског у овој периоди чине радови који се односе на аграрну, црквену и културну историју Византије. На крају ове периоде, Успенски je већ важно као један од најбољих познавалаца византиске и југословенске прошлости. Сем тога, још у Одеси су се испольиле и његове организаторске способности. ГЬеговом иницијативом основано je тада тамо, као одсек „Историско-Филолошког Удружења“ и као одељак „Летописа“ тог Удружења, прво руско друштво и прво руско гласило за византиске студије. И ту je он штампао неке важне радове.

Друга периода у делатности Успенскога ббухвата године 1894—1914, пробављене у старој византиској престоници Цариграду, на положају директора тамошњег Руског Археолошког Института. У току тих 20 година, Успенски je као научник и организатор достигао свој врхунац. Он je тада подигао себи најсјајније и најтрајније научне споменике. Као најглавнији међу њима стрчи сам речени

t Фјодор Ивановић Успенски