Bogoslovlje

Изједначење догматских разлика између руске и римске цркве мора бити каменом темељцем за проблему уније. Благодарећи с једне стране великом упливу Грка, који су унијели и полемику против Рима у руско богословље, а с друге стране упливу протестантизма, није лако успоставити догматско јединствоТим се поводом писац позивље на архиеп. Волинског Антонија (доцније Митрополита Кијевског), који набраја 50 јереси римске цркве, али који главнима сматра: Filioque и папски примат. Затим писац указује на проф Свјетлова, који не налази никаквих догматских диференција Даље писац укратко спомиње проф. Лоског, по чијем мишљењу не може доћи до узајамне равноправие уније без даљег развића догмата како православие тако и римске цркве. Haase тврди, да и у богослужењу постоје диференције, а то су: епиклеза и транссубстанцијација. Напокон се Haase у питању уније осврће на мишљења руских писаца, као Петра Чадајева, који je гледао у унији спас Русије. Међутил! слафенофили: Хомјзков, Иван Аксаков, Евгеније Трубецкој, Влад. Соловјов, Лав Шестов и особито Достојевски (Велики инквизитор), бијаху противници уније. Н. С. Трубецкој држи, да ће се унија путелг чуда извршити у посљедња врелшна. Посље свега изложеног, Haase предлаже као пут ка унији: 1. да се шири особито мефу клирол! разумјевање за ближи савез са источним црквама; 2. да се покрене писмена и усмена измјена мисли међу католичким и православншм клиром и образовании лаицима; 3. да се организују заједнички зборови ради узајамних разговора; 4) да се потпомажу чисто научна истраживања у спорил! питашима и да научно вриједне католичке књиге буду преведене на руски; 5.) Мост за споразум могу створити њемачки католици у Русији, а с друге стране православии Руси у иностранству. Dr. Kolpinsky у чланку: „Психолошке потешкоће уније са Русима“ пише, да у колико je руска душа заиста религиозна, да не постоје никакве потешкоће за сједињење руске цркве са њезинол! матерол! (sic), црквом Рима. Kolpinsky не признаје мишљења по колге се тобоже схватање хришћанства са стране Руса потпуно разликује од западног схватања. Он дијели историју руског хришћанства на три периода: 1) од 988 г. до флорентинског сабора, 2) од флоренгянског сабора до па-

Богословље