Bogoslovlje

ћанства, са тачке гледишта православља, изгледа као дрскост према тајнама вјере, за које он држи; ignoramus et ignorabimus· Што се тиче vita religiosa то ce у њој манифестира најдубљи јаз између Истока и Запада. Исток признаје аскезу ради ње саме, док на Западу цвјетају ордени, одушевљени културно творачким духом, Разумије се да je црква на Западу, регулишући све одношзје живота постала дијелом свијета, силом реда и права, док je Исток остао пасиван и слаб. Зашто je то тако? То je тешко ријешити и онај, који вјерује, задовољиће се ријечима Апостола; „О глубина премудрости и разума Божlя! яко неиспытани судове его, и неизслКдовани путге его.“ И ако имаде много разлика између Истока и Запада, али они пмају једног Христа, један хљеб живота и једну чашу спасења к једну заједницу Светих, а то je довољан камен темељац за подизање моста, на коме би не Исток к нама, ни ми к Истоку пришли, већ би се ми обадвоје заједно састали. Проф. унив. Haase у свом опширнијем чланку: „Руска црква и унија“ говори о унији на Украјинн и Бјелорусији, која се, благодарећи упливу Литве и Пољске завршилз у Бресту г 1596. Интересу добрих одношаја према Риму, много je доприн.ела Кијевска Академија, која je основана г 1615. Али се мора признати, да су се против уније жестоко борила Братства и Запорошки козаци, чијом je жртвом пао Јосафат Кунцевич. Кад je у XVII вјеку војна срећа прешла на страну Руса, Кијев буде потчињен Московском патријарху и тиме почне јачати православии уплив. У западној Русији за Катарине II опет се почињу унијати враћати православној цркви. Г. 1839 на сабору у Полоцку унијати Бјелорусије изјавише „жељу“, да ce сједине са руском црквом и само Холмска дијацеза остане вјерна унији, док није 1875 г. присаједињена прав, цркви насилно. На основу тих факата Haase тврди, да пошто су велики дијелови Бјелорусије и Украјине вјековима били сједињени са римском црквом, да не може бити ни данас потешкоћа за нову унију. Haase тврди, да су се у Великорусији такођер руски владари у почетку односили добро према Риму и папству. Непријатељство датира тек од Ивана 111 па све до револуције 1917-18 године. Пошто je бољшевизам против ближе везе са Западом, зато нзда на успјех уније врло je слаба. Историја унија свједочи, да унија може бити дуготрајна, ако je заключена на основу унутрашньих, а не политичких вееа и интереса.

69

Оцене и прикази