Bogoslovlje

чини власти Запада. Мада и данас папа зове Русе и заповједа, да се њихови осјећаји и њихова вјера поштује, али историјске успомене нијесу сејош изгладиле. Осим тога Врангељ се тужи, да су и данас Руси искључени у акцији унијатског рада, који се за њих предузимље те да се тиме тај рад дискредитира, отежава узајамно познавање, а рад на унији постаје прозелитизмом. О томе сам ja, каже Врангељ, говорио на сједницама у Велеграду, али све je остало по старом, јер жеље и наредбе папине нијесу остварене у пракси. Данас се води, говори Врангеле у цјелом свијету борба против хришћанства и у одбрани његовој потребне су све хришћанске силе, па и руске, и само братски заједнички фронт са Русијом може спасти положа]. Проф. унив. Dr. Eibl у чланку: „О идеалогији уније“ говори о питањима историјског и историјско-филозофског карактерз, која би имала да покажу, да je питање уније идентично са проблемой сбнављања западне наобразбе уопће. Он не претреса специјално богословских проблема, јер би то била „мјешавина радости и туге“. Eibl указује, да je особина грчке теологије Платонов реализам, који je близак и славенској души. Док су западњаци у ријечима Господа: „азъ есмь лоза, вы же рождге“ склони виђети просто једну присподобу, дотле источњаци виде у ньима реално јединство живота. Исто тако источњацима je појимљивије учење ап. Павла о учешћу свују људи у прародительском гријеху и о оправдању Христом човјечанства, неголи западњацима, за које je јединство сума појединаца, а тако исто догмат о Тројичности Лица и о јединству Бога. Западньаци су се већ од XIV вјека удаљили од реалистичное мишљења, које je још за Тому Аквинског и Бонавентуру било сасвим природно. Тек je Достојевски већи број образованих западњака навео на те мисли. Новоплатонски реализам појма крије у себи, по ријечима Eibl-a, опасност квиетизма, али ce он тјеши, да духовна црква постоји и да ce je она као једна активно манифестирала пред неколико година, кад су шведски еиископи под руководством Седерблома протестовали против окупације Рура те се обратили хришћанској савјести Паризког архиепископа католичког и англиканског Вестминстерског архиепископа. Ако je овај апел и остао безуспјешан, то само показује, да се факт јединства мора подићи до свеопћег сазнања, да доведе до радње, која има извор у духу узајамности. Западњаци са неким правом тврде о себи, да су они активнији.

73

Оцене и прикази