Bogoslovlje

чланци сувише кратки, особито у погледу догматских питања, која су у њима дотакнута, док je филозофска страна проблеме много опширнија. Тиме ce ваљда тумачи и тај факт, да у њима нијесу нашли свог мјеста и своје оцјене богословски погледи такових руских богослова, као што су В. В, Болотов, H. Н. Глубоковски и др. У чланцима имаде много и историјског мамеријала, који није увјек правилно и објективно изложен. Тако Dr. Коlp in sky (стр. 52, 53) тврди, да je тешко одредити вријеме, кад ce je руска црква кона чн о отргла од Рима и држи, да ce je то догодило тек после флорентинског сабора. По његовом мишљењу нема никаквих унутрашњих потешкоћа за сједињење руске цркве са „њезином матером, римском црквом а (sic ! Говорећи о томе Kolpinsky се позивље на познатог историчара руске цркве Е. Голубинског. Међутим Голубински управо опровргава ту тврдњу, да су Руси примили крштење од римских мисионара. Ево шта пише Голубински: „Для кого изъ Русскихъ не будетъ въ высшей степени неожиданнымъ узнать оригинальную истину, будто предки наши обращены били изъ язычества въ хрисНанство латинскими миссюнерами... Въ средневековой латинской письменности дТйствитеьно есть сказашя, баснословяшДя вышеуказанное. И вотъ некоторые латинскЈе писатели и хватаются за эти сказашя. Само собою понятно, что хватаются не даромъ, а ради практической цели. Таковую практическую цТль составляетъ желаше послужить осуществлена весьма смешной въ существе, но никогда (даже и доныне) не покидающей Римскш престолъ, мечты привлечь насъ Русскихъ подъ свой кровъ и подъ свою власть. Если мы PycKie обращены изъ язычества въ хрисНанство латинскими миссюнерами и если мы очутились на стороне Грековъ только отщепившись оты латинянъ, то истор!я налагаегъ —де на насъ обязанность снова возвратиться къ последнимъ“. 1 Ту римску тврдњу архиеп. Инокентије називље „исторической ложью“.” Исто тако проф. Haase (стр. 40) неправилно тврди, да je Холмска диацеза насилно (gewaltsam) г. 1875 сједињена са прав руском црквом. Међутим било би много правилније и историјски вјерније указати на то, да je унија међу православ ним Русима била насилно насађивана, о чему свједочи трагична

1 Голубинскlй Е. Исторlя русской церкви, т. 1,1 пол. М. 1901 стр. 215 и д.

2 Сочинен. Иннокентlя, арх. Хер. т. VI. Спб. 1908. стр. -938.

Богословље