Bogoslovlje

ce говори o патњама Израиљаца y Египту, a које ce односе на већ записате патње у књизи закона т.ј. у књизи Изласка I—XIV1 —XIV главе 1 ). Ово је, може се рећи, еклатантан доказ нераздељивог јединства последње књиге Петокњижја с претходним књигама. Од не мање важности су првих тридесет глава књиге Поновљени Закони где Мојсије стално говори у првом лицу једнине, као на пример: „И рече ми Господ", док те речи у предходећим књигама стоје у трећем лицу, то јест: „И рече Господ Мојсију". Ова разлика долази вероватно отуда што је Мојсије пету књигу написао пред саму своју смрт у долини према Вет —Фегору, у којој је с потребном интерпретацијом резимирао све раније уредбе и законе које му је Јахве дао да их преда свом изабраном народу Израиљу. Зато, дакле, овде Мојсије и говори у првом лицу једнине да нагласи важност учињеног завета непосредно између њих (Израиља) и Јехве-а, 2. Индиректни унутрашњи докази. Први индиректни доказ без сумње је тај што је писцу Петокњижја Еги па т (Мисир) сасвим позната земља 2 ); Синајско полуострво добро познато 3 ); док Xан aа н остаје му апсолутно непозната земља. о којој говори само по аналогији 4 ). Зато доносилш закључак да је само онај писац могао добро знати описати у књигама Постање и Излазак однос јеврејског народа са египатским народом, затим топографију путовања од Мисира до Ханаана и дате законе и прописе, који је био очевидац свих тих догађаја, Један јеврејски писац из доцнијег доба свакако не бл то могао тако гачно описати. Само очевидац, Мојсије, будући избавитељ и вођ Израиљаца, а уз то један од најобразованијих: и најшколованијих људи свог доба који се васпитао

’) Flunk S. Ј., Pentateuch, у Kirchenlexikon W. u. W. II Autl, Bd. IX, стр. 1791.

2 ) Упореди Постање, 11,22; XLI, 45 и др.

3 ) Упореди Изласка XVI, 10; Бројеви XXX. 3 и т. д.

4 ) Упореди Постање XXIII, 2; XXXIII, 18; Пон. Закони XI, 10.30. —Упореди Meignan, L’iancien Testament. De I’Eden a Moise. Paris 1893, стр. 45—54 где наводи све предмете и обичаје које је Мојсије позајмио од Египћана, па чак и одежде свештеника, начин принашања жртава. Урим и Тумим су, вели, у својој основи дело Египћана. Такође види Vigouronx, Les livres saints et la critique rationalisle, t. 111, стр. 86.

175

Мојсије и критика