Bogoslovlje

постало тек y време вавилонског ропства, због чега вели његова садржина нема историски значај 1 ), Ову хипотезу фрагмената Stahelin Ј. I. затим је трансформирао yErganzungshipothese хипотезу допуна. Додуше пре њега Heinrich Ewald. у своме саставу „Die Komposition der Genesis critisch untersucht" 2 ). тврдио je да cy Постање и остале књиге Петокњижја састављене на основу једног старог списа који садржи историју од почетка света до смрти Мојсијеве, називајући Бога стално именом Елохим (до VI, 2 Изласка) и једног новијег списа неког непознатог писца свакако Јеврејина, који је другим очњча гледао античку историју свога народа. Stahelin, на четири године доцније у свом чланку „Beitrage zu den kritische Untersuchungen über den Pentateuch 3 ) модификовао je гледиште Ewald-ово на следећи начин. Резимирано учење Stahelin-ово гласи : Петокњижје није састављено од разнородних елемената нити је без узајамне везе, већ у својој основи има Grundschrift основни спис коме је познији писац (редактор) с нарочитим планом додао Erganz ungen допуне. Grundschrift је спис са именом Божјим Елохим, који је методски написан на неколико деценија после И. Навина, и провлачи се кроз четири прве књиге. Erganzungen су дело редактора Петокњижја који је за ознаку имена Божјег употребио реч Јах в е написавши их у време Саула или Самуила (он лично или неки његов ученик). Овај редактор, вели Stahlein, не само да се на неким местима 'од речи до речи служио основним списом Елохим, него му је шта више с планом подражавао и, чувајући своју самосталност, додао је усмене традиције још из Мојсијеве епохе. Поред овога, он је и писац пете књиге Поновљених Законз, Овом својом хипотезом, дакле, Stahlein је оборио ранију Vater-ову Fragmentenhipothese, no којој је Петокњижје бгз икаква плана било састављено од 39 фрагмената.

*) Његова дела cy; Dissertatio critica qua a prioribus Deutronomium Pentateuchi.... Jena 1805; Beitrage zur Einleitung in das A. Testament, Halle 1806—1807 ; Lehrbuch der htst. kritischen Einleitung in die canonischen und apocryphischen Bucher des A. Testaments 1817.

2 ) Braunschweig 1831.

3 ) Часопис: „Theologische Studien und Kritiken" 1835, crp. 461. Исто мишљење изнео је у свом спису „Kritische Unlersuchungen über den Pentateuch" Berlin 1843 стр. 62

187

Мојсије и критика