Bogoslovlje

праштати и на тај начин поправљати, као што се види из случаја са женом која je била ухваћена у прељуби. Фарисеји доведоше жену пред Христа, да виде шта ће он рећи да се учини са женом. По закону мојсијевом требало бя je каменовати, но смртну казну смеју извршити само Римљани прокуратор 1 ), али ако пророк Исус изрекне да je треба каменовати, могло би се лагано догодити да je маса каменује, и на тај би се начин дошло у сукоб са римском влашћу. Но, можда, фарисеји очекују да ће Исус опростити жени, jep je познат због своје благости, и да ће на тај начин евентуално доћи у конфликт са прописима Мојсијевог законодавства. Христос и у овоме случају поступа на један премудар а опет врло прост начин. Иза фарисејске оптужбе писао je прстом по земљи, али на често њихово запиткивање изговори само неколико речи: „који je међу вама без греха, нека први бани камен на њу“, а затим се опет саже доле и писаше по земљи. „А они, (фарисеји), кад чуше то, одидоше један за другим, прво најстарији, и оста сам и жена по среди. Тада се Исус исправи рече јој: Жено, где су? Зар те ни један не осуди? А она рече: Ниједан, Господе. А Исус рече: Ни ja те не осуђујем. Иди и сад више не греши!“ (Јев. Job. 8, 2 сред.) 2 ). Сигурно je да та жена није више никада згрешила и то не због претрпелог страха, него због благости Христове. За Јевреја може бити мало необична ствар, да Христос опрашта жени а да при томе ни не пита њенога мужа, који je стварно оштећен. Но тиме се у право показује колико je внсоко ценно Христос жену. Она je пред Богом засебна, слободна, лнчност,. па joj Он због тога може опростити. 3 ).

ЖЕНА У КУЋИ

Жена у кући и мефу децом заузима једнак и раван положа) са својим мужем. „Поштуј оца својега и матер своју, дати се продуље дани твоји и да ти буде добро на земљн“, заповеда један од најстаријих јеврејских закона (Излаз, 20, 12. Поновљ, Закони 5, 16.).

0 Emil Schürer Geschichte des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi 11. 3 и 4 afl. стр. 261. Leipzig 190 t.

3 ) Исп. Јеванђелије по Јовану. С грчког текста га поевео протопрезвитер Д-р Димитрије Стефановпћ, професор Университета у Београду, Београд. Британско и ннострано Библијско друштво 1929,

') Исп. Leipolat о. с. 68.

276

Богословље