Bogoslovlje

детињства ( исп. Doller о. с. 52.), jep права материнска љубав траје и преко гроба. Она не заборавља и не напушта ни своју мртву децу. Управо je на дирљив начин то изложено у истории несрећне жене Саулове Ресфе (Rispa), чије синове Давид предаје Гаваоњанима (Gib’ea), а они их обесише. Несрећна мати чува лешине својих синова данима и ноћима, да не долазе на њих тице и звери, док им се кости не сахранише (ΊΙ. Самуил 21,8 след). Само права материнска љубав може се одрећп свога детета и поклагьати га другој, да не буде дете убијено, но да се сачува на животу. То зна, особито добро, и премудри Соломон (I (III.) Цар. 326-28 ). И у историји ропкиње Авраамове Агаре (Hagar) и њеног сина Исмаила слави се високи матерински осећај (Пост. 21,16.) да се и не спомиње превелика љубав Сарина према њеноме јединцу Исааку (Пост. 21.9.) или Ревекина према љубимцу јој Јакову (Пост. 27,5.). А пророк Јеремија слуша неутешни плач праматере Израиљеве Рахиље, која плаче над својом дедом (Jep. 31, 15), jep материнска љубав не престаје никада, нити може .мати заборавити своје дете (Исаиј. 49, 15), због чега се не може ни утешити (Jep. 31,16, Исаиј. 66,13.). Дужност je материна, дакле, била не само да доји децу (Пост. 21,7. I. Сам. 1,22. I. Цар. 3,21.) носи их на рукама или леђима (Krauss о. с. 11. 11.) и брине се за њихово здравље, него да их и васпитава и да створи од њих честите и карактерне људе. Колико се цени васпитни утецај матере, види се и у причама Соломоновмм, где цара Лемуила (Lemuel) не опомиње и не саветује отац, него мати (Приче 31, 1—9.), a тај се одгој протеже на све што важи као пристојно и морално, на улици и у кући (Beer о. с. 31.). Особито на религиозном пољу могла je мати да учини много и кад je настајала највећа опасност за веру и народ. Када се увлачила грчка култура и грчки дух васпитања међу Јевреје као отров, мати je она која, заједно са оцем, настоји да сачува код деце чисту и свету веру праотаца. Таква мати више воле да јој деца погину као мученици за веру, него да се изневере својој вери (II Макав. 7,1.). „Мати у Израиљу“ (Суд. 6, 7. 11. Сам. 20, 19.) je почасни назив који се даје реткима, jep je мати „увек важила као највернија чуварица светите и мисготе вере и морала“ (Beer. о. с, 31.; Budde: Die Bücher Samuel. 1902, 303.).

278

Богословље