Bogoslovlje

њихових религијских дужности 1 ). Напослетку, утицај пастирства ce осећа и у дечјим установама добротворног характера (сиротишта, долгов и за поправку малолетних пуеступника и др.), где je учешће Цркве увек велико.

Пастирски рад на Западу служи се у овом случају, у последње време, готово искључиво организирањем деце у друштва. Taj начин je се тако 'развио за последњих тридесет година, да сада постаје незамењив. Теоретичари му придају велико педагошко оправдање 3 ), сматрајући да васпитни рад масе може да буде једино рад једне организације, а нипсшто произвољан рад појединаца. Није ту реч салю о пастиревом учешћу у постојећим дечјим друштвима (нпр. спортским, професионалним и др.), ма да се и то чини него се ради на специјалним дечјилг религиозним друштвима. Оваквнх друштава имамо разних врста: према добу, прелга полу и занимању, или пак више општег карактера. У случајевгша када се има у виду искључиво религијска страна деце и омладине, онда су то чисто прквене организације са свештениколг на челу као председником 3 ). Сврха се обично тако формулише: да се скупе деца која су изишла из школе, да се чувају „од верске и моралне опасности“, и да се помогне гьихово хришћанско васпитање уопште, а донекле и њнхово социјално васпитање и усавршавање у њиховој професији. У основп свега je религијска сврха, и према тој евреи иде сав рад друштва. Чланови имају извесне верске обете: свакодневну молитву, обавезно посећивање недељне и празнпчне службе, често причешћивање, доброчинство и т. д. А са религијским навикавањем иде напоредо и јачање религнјске свести

3 ) У Алгерици лшого помажу овоме раду пародии парохијски домови, који су често тако добро уређени да деци и лгладежи замењују потпуно друга люста за забаву и постају месни центар друштвеног живота под руководстволг цркве. Ту се држе састанци родитеља, састанци деце, курсеви за женску децу за домаће неговање болесника, курсеви пољопривредни преко зиме. Ту се увек предвиди сала за предавање, гимнастичка сала, музичка сала за хорско певање и купатило.

2 ) Проф. Свобода назива га спасоносним за пастнрску службу (Sw ob о da, Grossstadtseelsorge, Regensburg, 1909, 363.

3 ) Кад je у питању друштво одраслих лшадића, онда се ту даје извесна самосталност, да би се више развила салюрадња чланова.

320

Богословље