Bogoslovlje

je кршћанска молитва тачно оно исто само више осећајно обојено што и модитација.“ „Медитација je само више мисаона, у њој се настоји помоћу мисли великих вођа човје чанства постићи склад с божанским струјама које пролазе свијетом. У молитви се то исто постиже на више осећајни начин·“ И помоћу молитве, као и помоћу медитације, постиже се „unio rnystica, мистичко сједињење с божанством“. „Почетак тога je у молитви“ (19). „Човјек никад не би могао доћи у везу с вишим духовним бићима, кад сам не би био изљев тих божанско - духовних бића“. Он je „складни спој двеју бића: трију клица будућности: манаса, буде и атме, трију горших чланова, и четирју доњих чланова: физичког, етеричког, астралног тијела и „ja“. Он се „тако изградио у прадавној прошлое™ коју ми називамо лемурским раздобљем Земље“ (20). Људи су „изграђивали своја тела, а она су онда могла да приме људску душу“. Душе људске су „почивале несамосталне, без индивидуалности, у крилу божанског праисконског духа. А онда су их усисала људска тјелеса и тиме индивидуализирала“. То се развијало „све даље и даље до нашег времена и развијати ће се све више и више још даље у будућност“. „То вјечно што пролази свим инкарнацијама, може се... проматрати с ова становишта. На њ се може гледати као на праисконску вјечну садржину човјештва. Но с друге се стране може на то гледати и као на дио божанског бића, што га je оно тада дало из себе“ (21). Према томе су „три највиша члана људске природе у исти час три нижа члана човјеку најближег божанства.“ „Тако дакле видите да можемо гледати на три принципа, које човјек крије и себи, и као на три божанска принципа“ (22ид.) Овде се даје једна схема у којој се поједини делови Оче наша доводе у везу с антропозофским учешем о трима вишим и четирима нижим члановима људске природе. Воља (Бога Оца) je атма, краљевство (царство) Божје je буди (budhi), име je манас; ja je зло, физичко тело je крух (хлеб) наш, астрално тело напаст (искушеше), етеричко тело je дуг (22). „Цио универзум оживљава универзална воља, која се изражава у бескрајној разноликости. Taj процес збивања бескрајне разноврстности, то бескрајно помногостручеше, то опетоваше божанства назива се свуда у тајној или духовној науци, у опреци с вољом, краљевством („царством“;

333

Оцене и прикази

Богословље 22