Bogoslovlje, Jan 01, 1930, page 22

Односно писмености код Египћана примећујемо да ce она датира из времена најмање од 3000. година пре Христа, Koiy, према развићу самог народа, можемо поделити на три системе: јероглифску, хијератичку и демотичк у 1 ). Како je дакле, египатски народ од увек радо писао, то je сачувана, богата литература писана y почетку y дубокој старини јероглифима, a затим хијератичким и демотичким правописсж. Кад читамо књигу Πост aњ е примећујемо да ce y њој о Мисраиму говори као о земљи дубоке прошлости, то јест о земљи y коју je y дубокој старини долазио био патријарх Авраам, a затим ce y њему сасвим настанио његов унук Јаков са својих дванаест синова. Али друга књига Мојсијева т. зв. Излазак, после малог увода (1 гл.) прелази на описивање садашњице Израиља y Египту, управо на описивање времена y које ce родио Мојсије. За време свог боравка са синовима y Ханаану Јаков je био y пријатељском и тесном односу са Ханаанцима, чији je, шта више, и језик био примио, али овде, y Египту, како он лично тако и његова деца па и потомци остали су на свагда потпуно одвојен народ својим обичајима, својим језиком, религиским култом и вером y једног живог и истинигог Бога, која je била вера њихових отаца Авраама, Исаака, Јакова. Сва je промена дошавшег Израиља y Египат била та: што je он y Ханаану живео првенствено номадским, a овде првенствено земљорадничкњм животом, који ra je учинио цивилизованим народом. Прелlа опису ове друге књиге тј. Изласка, Мојсије 2 ) je,

') Јероглнфско писмо je слнковито мсказана идеја без речи. Овај начин писања употребљавао ce y Египту од најранијег времена па све до ii ропасти старе епшатске културе; обмчно je прнмењпван на каменим споменицима. Хијератички правопис je еволуција јероглифа, управо то je курснвнн правопис, и употребљаван je приликом писања на папирусним лнстовима. Крајем пак VIII в. пре Христа даљим скраћивањем и свезивањем слова започетим код хијератичког провописа, створен je тако звани: демотички правопис (Упор. Herrn, Jos. Heyes, Bibel und Aegypten, 1 Teil Minister in W. 1904, стр. XII. Такође Aem. Schöpfer, Gescht. des A. Test. 6, A. München 1923. стр. 74., no коме ce нзум египатског јероглифског писма прнписује богу Тот-у, због чега je тај начин писања од Египћана сматран као свет, heilig).

3 ) Име Μојс ii ј е Јосиф Флавнје изводи од коптских речп: MO вода, и yс е = спасење, сходно књ. Изласка, 11.10, где ce вели: ,А кал дете одрасте, одведе га (мајка) Khepn Фараоновој, a она га посини: и надеде му име Мојсије говореИи: јер ra из воде извадих.“ (Впдн опшнрнпје Лопухин, Бпбл. Исторјч, стр, 529. нап. 1.). Алн данашњи писцн ово име обично

16

Богословље