Bogoslovlje

којим cy говорили, сматрали Мојсија за писца Tope. Шта више, пада y очи, да их je расејане по свету одржала y духовном и нацоналном јединству једино та вера, која није дала да их одроди ни ново место становања ни нови матерњи језик сада новог Израиља. Сем тога, на основу те заједничке вере y 1 веку наше хришћанске епохе палестински Јевреји извршили су ревизију канона књига Старог Завета и, као прву тачку критеријума каноничности једне књиге, ставили су: да она мора бити y потпуној сагласности са Мојсијевим Законом Тором, Петокњижјем. У то време поред Јерусалима, као религиски центри јеврејски, били су још Вавилон и Александрија, који су тај критеријум усвојили без икаквог поговора, пошто су и они Мојсија од увек непоколебљиво сматрали за писца Петокњижја. To свакако не би било да je случајно Вавилон отаџбина неког од наведених извора од стране негативне критике. Зато код Јевреја никада није било дискусије нити сумње да je Мојсије писац приписиване му књиге, док ce το исто не може рећи за све остале књиге Старог Завета, нарочито за књигу о Јестири, чија je канокичност оспоравана од неких Јевреја чак и y 111 веку после Христа. С обзиром, дакле, на изнесене чињенице и овај последњи историски факат, долазимо до закључка да je Мојсије историска личност и аутор Петокњижја, a хипотезе да су само „Werkzeuge beim Wahrheitsuchen, aber nicht die Wahrheit selbst“. 1 )

Др. Тих. Д. Радовановић.

БРАК И СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ КОД ЈЕВРЕЈА.

Dr. ДУШАН ГЛУМАЦ, ДОЦЕНТ

(Наставак) 2 )

ЖЕНА У ДРУШТВУ.

Јеврејска je жена живела y друштву, y старвје време, •сасвим слободно. Она je смела слободно да излази из куће a никада ce није затварала међу четири зида оделења за женске. Тек y перзиском времену спомиње ce харем „кућа за жене“ („beth hannašim“ кн>. о Естири 2,3). При излажењу ишле су жене несакривена лица. Сара ce показује откривена лица свуда.

*] Albert Gockel, Schöpfungsgeschichtliche Theorien. Köln 1907, стр. 145.

2 ) Види Богословље св. IV. 1929.

29

Брак и социјални положај жене код Јевреја