Bogoslovlje

cy ce створиле y предњој Азији утемељењем арапског калифата. Чим ce мало усталила бујица кренута оснивачем ислама и првим калифима, по целом je простору муслиманских земаља настала најживља трговина, која je раширила мрежу својих путева y најудаљеније крајеве Евразије и северне Африке. Преко Хазарске државе, коју je y VII-VII! столећу створило полуномадско турско племе хазарско покоривши многобројна турска и финска племена y степама на северу Црног мора, Кавказа и Каспијског мора, арапска je трговина продрла и y прашуме источне Европе,_ чак до обала Балтијског и Северног леденог мора, како о том сведочи мноштво арапског новца нафеног y тим крајевима Ова je трговина привукла Скандинавце на реке, које су водиле y Каспијско море. Кормански cy ce каравани превозили кроз Фински залив и Неву y Ладошко језеро, a оданле рекама и језерима преко словенских и финских земаља на Волгу. С робом сакупљеном уз пут пролазили су кроз Булгар (турско-финску државицу y средњем току Волге) и долазили до Итила, хазарске престонице, која ce налазила на утоку Волге y Каспијско море. Већином су они већ y том граду продавали своју робу, a неки су најодважнији пустолови путовали каткад и даље до Багдада. У VIII столећу, кад ce Хазарија налазила y напону своје државне моћи, њезина je престоница била једно од важних светских тржишта, где ce стецала роба са свих крајева света. Нарочити део града био je одређен за боравак страних трго ваца, који су тамо имали своје куће, живели y посебним колонијама, имали своје засебне судије. Тамо cy ce Нормани упознавали са трговцима из других земаља и слушали су приповетке о другим светским тржиштима, особито о Цариграду, камо они y VIII веку још нису залазили. Тежња за открићем нових сајмова и нада на могућност пљачкања богатих понтских обала привукле су Нормане на Црно море. Али на овом cy ce мору они појавили свакако много доцније, него на Каспијском никако пре друге половше VIII века. На почетку пак iX столећа они cy y Византији били већ добро познати. 839 године посланици народа Rhos „шведског рода“ бораве y Цариграду. Арапски писац Ибн-Хордадбех y спису састављеном пре 846 године приповеда о путовањима „руских“ трговаца к Румскоме (Црном) мору. Према житију. св. Стефана архиепископа сурожскога „Руси“ су пустошили кримску обалу крајем VIII или почетком IX века. Житеји

53

Питање о првом покрштењу Руса