Bogoslovlje

да на своме рођеном језику слушају и потпуније усвајају, a доцније и разрађују домоћу богословску и црквено-историјску науку; уједно појачати и број спремних наставника веронауке, тако важног за морално васпитање омладине наставног предмета. Сазрела je, дакле, била потреба за вишом богословском школом y нас. Само ce y почетку још појавило питање: хоће ли она, по пут већине осталога света, бити саставни део Университета или засебна Духовна академија, као што je το y Русији било. Претегли су разлози за Богословски факултет. GpncKoj цркви, која никад није била клерикална y сталешком смислу речи, требало je васпитавати службенике и сараднике под кровом дома опште науке, дати могућност слушаоцима предавања на Богословском факултету, да ce користе сродним или помоћним наукама, које ce предају на другим факултетима. И чисти обзири пастирске службе будућих свештенослужилаца, којима he ce занављати и виша дрквена јерархија, захтевали су, да ce они духовно одгајају и расту под општим лучама просвете, y друштву са подмлатком осталих будућих јавних служби, са којима he ce и иначе y грађанском животу срести на заједничком пољу службе отаџбини. Ови и многи други важни разлози донели су то, да je y члан 4-ти Закона о Београдском университету из 1905 године, којим je дотадашња Велика школа Краљевине Србије преобразована y Университет, као саставни део његов уведен и Богословски факултет. Један од тих важних разлога за то био je и тај, да би ce на свеучилишту Пијемонта онда разједињеног народа нашег, y престониди Србије, створила могућност за више духовно образовање или добијање научног степена и за свршене ученике православних богословија свију крајева наших: Богословије y Сремским Карловацима, Београду, Цетињу, Призрену, Задру и Сарајеву. Дајеоснивање такве више богословске школе, Богословског факултета, било убеђење и ондашњег јавног мнења нашег, најбољи je доказ то, што je, пре него што je он озакоњен и остварен, добио три крупна добротвора; Драгиња и Станојло Петровић завештали су своју имаовину за издржавање ученика његових, епископ Никанор Ружичић оставио му je две куће своје y Београду, једну за непосредно искоришћавање, другу на две стипендије, a прота Алекса Илић оставио je знатни легат за награде писмених радова ученика његових. Као и остала два нова факултета Београдског университета, Медицински и Пољоприведни, ни Богословски није могао бити одмах уведен y живот. Београдски университет био je до скрупула смотрен и y прогласу Велике школе y Университет и y извршењу законске одредбе о увођењу нових факултета, и ако je она била много старија и са више факултета од других сличних школа код других јужних Словена. Кад je ослобођење и уједињење народа нашег ујединило и научне снаге његове, онда ce дала могућност н за увођење y живот

73

Православнн Богословски Факултет y својој десетој годици