Bogoslovlje

с Грцима), кратке летописне белешке и усмена народна традиција. Познато je, да je између Грка и Руса било склопљено више уговора. Сачувале су се у летопису не салю белешке о томе, да су се после сваког рата с Грцима склапали такви уговори (907, 912, 945, 972 год.), него je летописац приопћио и тачне текстове неких уговора. Ти су се дипломатски документа чували у Кијеву, и, као што видимо, доцније су послужили аутору летописа као важни историјски извори. Како то да нема ни спомена о уговору, који je био склошьен после рата 860 године? Константин Порфирогенит јасно каже, да je Василије „народ Роса... помоћу богатих дарова... привукао к преговарањима и закључио с гыша мировни уговор'. Уговор je дакле постојао. Je ли могуће, да би се тако важан докуменат могао без трага изгубити, док су се сви остали уговори сачували? Тешко je томе веровати. А ако би се изгубио, не би се могла изгубити свака успомена на њега. Летописац пак не зна о томе ништа. Летописне белешке, које су постале темељем доцнијег „летописног свода'', постојале су дуго времена пре стварања летописа. Сигурно je, да су у летопису само из овог извора могле потећи оне кратке белешке о догађајима IX столећа, које се нижу без сваке везе с осталима, али својом језгровитошћу и једноставношћу сведоче о истинитости факта. Таквих бележака сачувало се у летопису неколнко баш из Асколдова доба. На пример: „Избиша лшожьство ПеченТгъ Аскольдъ и Диръ“; „убиенъ бысть отъ Болгаровъ Оскольдовъ сынъ“; „воеваша Аскольдъ и Диръ Полочанъ и много зла створиша“; сполюнут je рат тих кнезова с Древљанима и Угличима. Сви ти подаци не потичу из усмене народне традиције, која je у облику епа опширно исприповедала сваки знаменита догађај. Те су епске песме скоро читаве у својој ритлшчкој форми унесене у летопис; наведене пак кратке белешке стоје осамљено. Сигурно je, да су забележене из неког старог извора, састављеног од савременика Асколдова. Jep кога би например могао интересовати Асколдов син, погубљен од Бугара? Не знамо за сад, ни накојем су сејезику писале оне најстарије летописне белешке IX столећа, ни где су се чувале, али да су постојале и дошле у руке летописцу, о томе не можемо сумњати. Како то онда, да ништа није било записано о побе-

124

Богословље