Bogoslovlje

наводи, премда још не доказују, да je навала била подузета с црноморске обале, ипак нам допуштају, да потражимо на о бал и Цр ног мор а ону руску на се обин у, отку д а би могла бити подузета р- 1 чна навала на Цариград. Фотијева ознака „хиперборејски“ не противи се овој хипотези, јер у грчким изворима има много примера, где je ово име наденуто разним племенима, која су становала у црноморским крајевима. 1 ) У уводу на почетку овог чланка споменуо сам, да су се валови норманске колонизације, ширећи се у свим правцима површином целе источне Европе, на крају VIII и почетном IX столећа залетали и на Црно море, где се у то доба створило више „руских“ колони ja, дуж северне његове обале. На талијанским картама XIV —XVII века видимо читав низ места, чија имена откривају да су се ту налазиле норманске колоније 2 ). Највише таквих колонија видимо на обалама Азовског мора 3 ). Тражећи место, из којега би могла бити подузета 860-е године навала на Цариград, и где je после тога рата била утемељена прва руска епископија, Голубински je дошао до закључка, да би то могла бити кнежевина Црноморских Руса, и то оних, који су становали на Таманском полуострву. Ово je полуострво, које je у то доба било острвље, до краја VIII столећа спадало у Хазарску државу 1 ' 1 , a крајем X века потпало под власт Кијевске Русије 5 ). Из IX и X века сачувало се само неколико тамних података о Таманском оствљу, из којих можемо закључити, да je у то доба оно сачињавало

J ) По Херодоту Хиперборејци су становали у Скитији на северу од Црног Мора (IV, 32). Константин Монас зове Аваре „π-ροσήρκηοι Χκύθ-cu“ (ed. Bonn. 151, η. 3524). Лав Ђакон назива хиперборејцима Котраге, Казаре и Кумане номадска племена, која су боравила у Црноморским степама (eđ. Bonn. Leo Diae. 103).

2 ) Види чланак акад. Шахматова „Варанголименъ и Россофаја“ у „Историко-литературный Сборникъ посвященный В. И. Срезневскому. Ленинград 1924“ (чланак написан још 1916 г.)

3 ) Spruner. Historisch-geograph. Handatlas. 2 Afl. Nordische Reiche, N V; Tafel. Konstant. Porfirog. De provinciis regni Byzantini. Tubingae 1847, p. 39.

*) Ttheophanis Chonographia, ed. De Boor, p. 357, A. M. 6170.

■’) Први пут руски летопис спомиње Тмуторокањ главни град Таманске области прнповедајуНи о Владимиру св., како je он поделвши управу Русије међу синове, послао у Тмуторокањ најмлађег Метмслава

129

Питање о првом покрштењу Руса