Bogoslovlje

Споменуто je, да je Нотиција састављена y доба иконобарства, и то пре сабора од 787-е године. Као што je познато, баш je то било доба најжешће борбе за св. иконе. Цар Константин V Копроним води систематску, прорачунату борбу против њих. На црквеном сабору 753 године 338 епископа проглашују штовање св. икона као идолопоклонство и одређују казне за иконољупце: рашчињење за клерике, анатему и уопште државне казне за монахе и лайке. Држе се у разним градовима зборови, да се народ придобије за иконоборце. Врше се прогони, метања на муке, бацања иконопоклоника у море и друге смртне казне над њима. Уништавају се св. иконе и св. мошти, пишу се сатире на штовање св. моштију. Али највећа се борба води против монаха манастири се затварају, земље се њихове секулизирају, монаси ce растерују. То опет изазива силну миграцију монаха у области, где иконоборство није ухватило чврстог корена: у јужну Италију, на jyr Мале Азије и на Кипар, у Сирију и Палестину, а нарочито у северо неточно приморје Црног мора од Херсона до Зихије 1 ), т. ј. у Приморске области хазарске државе. Већ je овај једини разлог могао изазвати код Цариградског двора настојање да се у наведеним крајевима проведе организација хришћанске цркве, да се не би овде оснажили штоватељи икона. Сетимо се, да je половина Vili века била доба најпријатељскијих одношаја Византије према Хазарији; да je Цар Константин V био ожени н хазарском принцезом; да су обе државе склопиле савез за борбу против калифата па ћемо лако допустити, да je хазарска влада могла пристати на конституисање хришћанске цркве у Хазарији. Али мора се узети у обзир joui нешто. Нема сумње, да се управо у то време догодило ступање Хазара у јеврејску веру. 737-е године, после напорног и у главном несретног рата с Арапима, Хазари су замолили калифу за мир, који добише под погодбом, да ће прећи у муслиманску веру. С тим у Хазарији починье ширење муслиманства, али уз то толерантни хазарски двор није бранно улаз ни проповедницима других вера - хришћанима и жидовима. У житију грузинское мученика св. Або (f 786 или 790 г.) прича се, да je у својим младим годинама тај светац морао испред муслимана побећи преко Кавказа у северну земљу —■ ка Хазарима дивљ м и окрутном народу, који „није имао никакве религије, премда je познавао

1 ) Житије св. Стефана Иовог. Palrol. Gr. 100. стр. 1069—1186.

135

Питање о првом покрштењу Руса