Bogoslovlje
није ширити хришћанску веру међу турским племенима, која су се скитала на територији Хазарнје. Зато су биле створене области оногурског, хунског, итилског, хвалиског и терекског епископа, и засноване су епископије у готско-хазерским rpaдовима Фулама и Матрахи. Али у том ce положај силно изменио, тако да je хазарска епархија изгубила свој raison d’ être, те по свој прилици није ни била отворена. Хазари су пригрлили жидовску веру, те нису више протежирали хришћанске проповеднике. На то су укинуте све хазарске епископије, а готска се митрополија у Доросу вратила у положа] готске епископије. У IХ-ОМ се веку стање на понтиским обалама опет променило, због доласка варјашких дружина и оснивања нових кнежевина на кримској и азовској обали. Хазарска je власт ослабила, неки су кримски градови задобили независнији положа]: то су готски Дорос и Фуле, те готско-грчка Сугдеја, а по свој прилици и руско-готско-хазарска Матраха. Велики мисионарски покрет, који je започео у Византији за, време патр. Фотија, није могао пропустити прилику за појачање свог уплива на Криму, те су онда том приликом отворене нове епископије у наведеним градовима. То се могло догодити поводом покрштења Руса после навале 860 године, што се опет слаже са са сведочанством Порфирогенита, да je к Русима дошао архиепископ. Тешко je наћи друго згодно време за унапређење Матрахе на степей архиепископије, каква je она тамо била у XI веку. На крају X столећа Матраха je већ спадала под Кијевску Русију, која je имала своју митрополију y Кијеву, те не би допустила отварање автокефалне архиепископије у далекој и несигурној покрајини. То би се онда морало догодитп пре свршетка Х-ог столећа, али опет не раније од 838 године, јер Notitia Basilii из прве половине IX века не наводи међу архиепископијама ни Матраху, ни друге поменуте епископије Готију, Сугдеју и Фуле. Морамо скренути пажњу још на једну околност. Није ваљда без разлога испуштена Зихија (Никапсис) у католизима X-XI столећа. Пошто je Никапсис лежао у непосредној близини Матрахе, можемо мислити (на што упућује Нотиција Цимисхијина), да je у IX столећу управљање Зихијском епнскопијом било премештено из Никопсиса у Матраху (ό Ματράχων ήτοι
140
Богословље