Bogoslovlje, Jul 01, 1930, page 57

опет сведочи, да није био Арнаутин, пошто ce Арнаути најрадије примају баш те врсте службе. Ако би био Цинцар, oner би, држим, умео да ce боље снађе y Влашкој међу сународницима, не би му могла Влашка толико огадити, те не би толико жудио за повратком у Софију 1 ). Видели смо, да његова Капица одаје у њему Словенина. У прилог његова словенскога порекла говори и његова вештина у закату, а можда и његова. одвратност према служби војној, затим његова селидба из Албанке у Софију, пошто се у то доба из Албаније највише селио словенски живаљ 2 ), и његов повратак у Софију из Влашке. О томе сведочи и та] факат, што га je словенско становништво· у Софији прихватило као свога свеца, и док у грчкој књижевности о њему се ништа не зна, у словенској псстоје читава три дела, посвећена овоме свецу. По свему изгледа да je св. Никола, био словенскога, односно српскога порекла. С тога се може мислити, да су и сионски и синајски калуђери, о којима прича Житије, били Словени и да се баш тим. њиховим словенским пореклом објашњавају активност и топлива коју су они показали поводом овога догађаја. Грци никад нису много марили ни за Слсвене, нити за Арнауте и Цинцаре. Са малим изузецима они игноришу и највеће словенске свеце. Чак ни њихова имена не налазе се у грчком месецослову. Грци зацело не би примили тако топлог учешћа у прослави овог мученика, као што у осталом грчка црква ни доцније није марила за њега. Осим тога очувана служба, коју су зацело написали ови калуфери, састављена je на црквено словенскоме језику. С тога Сирку свакако има право, кад држи, да су они били Словени. 3 Али не можемо да се сложимо с њим, да су морали да буду пореклом баш „из овога дела Бугарске,“ 4 дакле из Софије, њене околине или уошпте из западне Бугарске. Истина и сам Сирку не наводи никаквих доказа у корист своје претпоставке. Али зато ми имамо доказа за њено обарање. Они се могу извући из саме службе св, Николи, коју су ови монаси папи-

!) Jb., 54-55, 63-64.

2 ) И то баш у североисточном правду: Ст. Станојевић, Народна енциклопедија IV, 1065, чланак А. Белића : Штокавски дијалекат.

3 ) Jb., CCXCIX.

4 ) !b.

215

Служба и канон св. Николи новоме софијскоме